Knjiga Imaginarni Albanac govori o tome kako su kroz (relativno noviju) istoriju Srbi percipirali Albance. U osnovi, knjiga se fokusira na dugi XIX vek, što je pojam kojim je Erik Hobsbaum  označio razdoblje  od  francuske  revolucije  do  kraja  Prvog  svetskog  rata.  Ovaj  period,  kada  u  Evropi  (pa, dakle, i na Balkanu) cvetaju nacional-romantičarski pokreti i nastaju nacionalne države, uzima se kao ključan u oblikovanju neprijateljske slike o Albancima u srpskoj kulturi. Knjiga pokazuje kako u periodu od sredine XVIII do sredine XIX veka u srpskoj kulturi preovladava predstava o Albancima kao hrišćanima i hrabrim i nepokornim gorštacima, koji su slični Crnogorcima i u savezništvu s njima pružaju otpor Turcima. Ali, kako se interesovanje srpske javnosti od druge polovine  XIX  veka  sve  više  vezivalo  za  Kosovo,  srpski  autori  sve  naglašenije počinju da Albance o(t)pisuju kao muslimane i vezuju ih za Turke i stoga vide kao srpske neprijatelje. U ovom kontekstu, posebna pažnja data je Kosovskom mitu, koji se smatra ključnim za razumevanje  srpskih  predstava  o Albancima i uspostavljanje njihovog neprijateljstva. Ipak, nasuprot danas uvreženom mišljenju  o vekovnom  neprijateljstvu  između  Srba  i  Albanaca, dokumentarni izvori iz prošlosti, raznorodni kulturni ispisi i njihova recepcija u srpskoj kulturi ukazuju na to da Srbi i Albanci svoje odnose vekovima nisu sagledavali kao problematične. Prema tome, predstavljanje Albanaca u ovom periodu – iako bez sumnje subjektivno i sa predrasudama – nije jednostavno i sadrži ambivalencije i protivrečnosti koje svedoče o različitim  odnosima  između dva naroda. Stoga knjiga ističe ona  inherentno  pozitivna  viđenja  koja  proizlaze  iz  vekova  zajedničkih tradicija i zajedničkog života na Balkanu, i nastoji da identifikuje glasove, ličnosti i percepcije kojima se može menjati viđenje Albanaca u srpskoj kulturi, koje je već dugo obeleženo  neprijateljstvom  i  radikalizmom.