[Poziv za prijave] EMERGE 2024: ETIKA USKLAĐIVANJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE (DigiLab)

Svedoci smo slabljenja globalne demokratije, procesa koji je znatno pogoršan širenjem dezinformacija na internetu. Kako tehnologije vođene veštačkom inteligencijom sve brže napreduju, njihovo preklapanje sa demokratijom i uticaj na nju postaje ključna oblast za istraživanje i etičko ispitivanje. S jedne strane, postoji mnogo primera kako VI i povezane tehnologije mogu biti upotrebljene za revitalizaciju demokratije. Algoritmi društvenih mreža, na primer, mogli bi da promovišu javne diskusije koje favorizuju činjenice i racionalnu debatu umesto da provociraju emotivne reakcije i doprinose polarizaciji. Raspravlja se i istražuje potencijal blokčejn tehnologije u borbi protiv dezinformacija i lažnih informacija. Generativna veštačka inteligencija mogla bi se koristiti kao alat za moderaciju diskusija, širenje deliberativnih dijaloga i podsticanje konsenzusa. 

Ipak, velika očekivanja od veštačke inteligencije često su u senci rastućih briga koje su u vezi sa njenom sposobnosti da dodatno podriva demokratske vrednosti. Povećavanje prisustva dubokih laži (dipfejk), automatizovana propaganda i astroturfing ilustruju kako veštačka inteligencija može pojačati efekte mrežnih dezinformacija na političko znanje i izborne preferencije. Tehnike mikrotargetiranja i profilisanja birača ostaju u centru pažnje kao glavne metode manipulacije u izbornim periodima. 

Ova sesija ima za cilj da istraži kako tehnologije vođene veštačkom inteligencijom mogu biti etički i efikasno integrisane u demokratske okvire radi promovisanja inkluzivnosti, pravičnosti i kolektivnog dobra, usklađujući digitalnu sferu sa opštim demokratskim idealima. Posebno nas interesuju prilozi koji ispituju kako VI može uticati na izborne procese, formiranje javnog mnjenja i širi kontekst građanskog angažovanja. Tematski doprinosi mogu obuhvatati pitanja transparentnosti algoritama, dezinformacija vođenim VI, ulogu VI u pospešivanju ili opstruisanju participacije građana, i strategija za usklađivanje razvoja VI sa demokratskim vrednostima i ljudskim pravima. 

Veštačka inteligencija snažno je pogodila i uticala na svet umetnosti, povlačeći sa sobom brojne etičke dileme koje se tiču generativne VI-umetnosti. Ove dileme kreću se od pitanja autorstva i intelektualne svojine do širih društvenih implikacija i pojava kulturne aproprijacije.

Sistemi VI za generisanje slike koriste velike podatke postojećih umetničkih dela bez znanja, naknade ili priznanja originalnih umetnika. Za razliku od ranijih tehnologija, VI nije samo alat za umetnost već je aktivno uključena u stvaranje umetnosti, što izaziva brojne kontroverze. Atribucija postaje složeno pitanje: da li se autorstvo pripisuje programeru, sistemu VI ili umetnicima čija su dela korišćena kao podaci za obuku algoritma?

Kao i sa dosadašnjom integracijom svake moderne tehnologije u umetničke prakse, uloga umetnika se iznova promišlja i redefiniše u odnosu na VI i njen uticaj na umetničku profesiju. Opravdani su i prisutni strahovi zbog potencijalnih zloupotreba generativne VI-umetnosti u svrhe obmanjivanja, kao što su deepfake manipulacije ili propaganda. Pojava generativne VI-umetnosti takođe predstavlja izazove društvene i ekonomske prirode, jer može dovesti do zasićenja tržišta, devalvacije umetnosti i podrivanja kreativnog procesa. U pogledu javnog prihvatanja i prepoznavanja VI-umetnosti, umetnici igraju ključnu ulogu ne samo u balansiranju između sopstvene kreativne namere i nepredvidivih ishoda generativnih algoritmima VI za stvaranje umetnosti, već i u promišljanju, tumačenju i razumevanju značenja ove vrste umetnosti i njenog šireg društvenog i kulturnog značaja.

Kako tehnologija napreduje i umetnici probijaju granice pronalaženjem novih upotreba i uvida u potencijalne budućnosti VI, možemo očekivati pojavu novih umetničkih formi koje pokreće VI, kako u tehnološkom tako i u kritičkom smislu. Rešavanje sadašnjih i potencijalnih problema povezanih sa VI unutar etičkih okvira je ključno za očuvanje pravičnosti, integriteta i odgovornosti u dinamičnom svetu generativne VI-umetnosti.

Tematski doprinosi mogu obuhvatiti ove i srodne oblasti diskusije:

• Etička razmatranja: autorstvo i prava intelektualne svojine u generativnoj VI-umetnosti, reakcije i strepnje u vezi sa korišćenjem postojećih umetničkih dela u skupovima podataka za obučavanje VI, potencijalna zloupotreba generativne VI-umetnosti u obmanjivačke ili zlonamerne svrhe (npr. deepfake manipulacije, propaganda), uspostavljanje odgovornosti u stvaranju generativne VI-umetnosti, balansiranje između inovacija i etičkih razmatranja u razvoju i korišćenju VI generatora umetnosti.
• Preispitivanje uloge umetnika: redefinisanje uloge umetnika sa pojavom i inkorporacijom alata VI u umetničku praksu, balansiranje između kreativnih namera umetnika i nepredvidivih ishoda koje generiše VI, preoblikovanje tradicionalnih shvatanja autorstva i kreativnosti i uloga umetnika u kontekstualizaciji i tumačenju generativne VI-umetnosti.
• Budućnost umetnosti: anticipiranje revolucionarnih umetničkih formi omogućenih tehnologijom VI, istraživanje potencijala za proširenje kreativnih mogućnosti generativne VI-umetnosti.
• Uticaj na tržište umetnosti: posledice po zaposlenost umetnika u eri generativne VI-umetnosti, pristupačnost i demokratizacija umetnosti putem digitalnih i  tehnologija zasnovanih na VI, i izazovi tradicionalnom tržištu umetnosti i vrednovanju umetničkih dela.
• Obrazovanje i podizanje svesti o VI: uključivanje digitalne, odnosno VI pismenosti i etičkih razmatranja u umetničko obrazovanje, podizanje svesti među umetnicima, edukatorima i širom populacijom o uticaju i posledicama koju VI ima na umetnost; promovisanje dijaloga i kritičkog razmišljanja o etičkim, društvenim i kulturnim dimenzijama generativne VI-umetnosti.

U oblastima ekologije i inženjerstva životne sredine, veštačka inteligencija se pokazala kao moćno sredstvo koje odgovara potrebama i ciljevima naših društava. Alati veštačke inteligencije, kao što su sistemi za prognozu poplava i predikcije kvaliteta vode, vazduha ili zemljišta, ključni su za brzo donošenje odluka i praćenje. Tehnike računarske vizije (computer vision) omogućavaju analizu satelitskih snimaka, što je izuzetno važno ne samo za predviđanje poplava, već i za praćenje opasnih ili bolesnih životinja u nedostupnim oblastima. VI takođe analizira obrasce potrošnje i daje preporuke za uštedu energije. Praćenje u realnom vremenu je jedna od najvećih prednosti korišćenja alata VI, zbog čega je postavljanje mernih stanica opremljenih senzorima ključno za prikupljanje podataka na osnovu kojih se VI modeluje. Veštačka inteligencija omogućava pravovremene, tačne i sveobuhvatne podatke za praćenje, ili služi kao dodatni alat u procesima odlučivanja kako bi se ublažile i sprečile prirodne katastrofe. Zainteresovani smo za istraživanja koja se bave ovim tehničkim izazovima usklađivanja tehnologija veštačke inteligencije sa ljudskim potrebama i ciljevima.

Međutim, želimo da se osvrnemo i na etičke, političke i društvene probleme i kompleksnosti koje se često previđaju u razvoju VI. Zainteresovani smo za projekte koji temeljno pristupaju ovim izazovima i kritički promišljaju inženjerstvo veštačke inteligencije. Na primer, kada je reč o odgovornosti za netačne predikcije VI, postavlja se pitanje: da li je krivica na čoveku koji nadzire VI ili na samoj mašini? Ili, kako treba pristupiti problemima u hitnim situacijama kada su ključne informacije za evakuaciju dostupne samo ljudima? Možda je rešenje za više etičkih dilema u tome da VI koristimo kao pomoćnika, a ne da joj dozvolimo da dominira procesom donošenja odluka? Možemo li učiniti mašinu inteligentnom, ali ne i odgovornom ili razumnom? Kako osigurati da mašine ne prekorače granice ljudskih prava i etike? Možemo li zaštititi ljude od samih sebe?

Društvene nauke i humanistika često posmatraju razvoj i upotrebu tehnologija veštačke inteligencije više kao izazov nego kao rešenje za ekološke probleme. Razvoj digitalnih tehnologija snažno je povezan sa ekonomskim rastom i predstavlja privilegiju

tehnološki naprednih zemalja. Ekološke humanističke nauke nude kritički pristup unutar širih društvenih nauka i humanistike, postavljajući brojna pitanja o međusobnim odnosima između životne sredine i ekonomskog i tehnološkog napretka. Kako veštačka inteligencija utiče na koncepte „više-od-ljudskog” i „drugo-od-ljudskog”? Kako veštačka inteligencija menja ljudske percepcije o ne-ljudskim entitetima? Da li su ti entiteti samo resursi za upravljanje i korišćenje, ili možemo drugačije razmišljati o njima u smislu njihovih relacija sa veštačkom inteligencijom?

Važna perspektiva takođe dolazi iz kritičkih studija energije i kritičkih studija infrastrukture. Ova područja istraživanja su međusobno povezana jer je pitanje pretvaranja „drugog-od-ljudskog” u resurs koji se koristi kao energija i materijal za potrošnju od strane VI od ključnog značaja za zaštitu životne sredine. Kako i gde se ekstrahuju retki prirodni resursi, ko ima koristi od te ekstrakcije, a ko ne? Moramo se kritički angažovati u vezi sa političkim, društvenim i tehničkim sistemima koji omogućavaju transformacije koje dovode do degradacije životne sredine, devastacije i izumiranja životinjskih i biljnih vrsta.

Konačno, šta pokreće veštačku inteligenciju i kako se ona napaja? Kakvu ulogu igra fosilna ekonomija u omogućavanju rada veštačke inteligencije? Šta nam donosi obećanje o zelenoj veštačkoj inteligenciji? Takođe možemo pitati šta ostaje nakon veštačke inteligencije? Tokom procesa izrade infrastrukture veštačke inteligencije, kao i energije potrebne za njen rad, stvaraju se različite vrste otpada. Šta se dešava kada razmišljamo o upotrebi veštačke inteligencije sa stanovišta otpada koji ona proizvodi? Ko i šta je pogođeno i na koji način? Digitalni i elektronski otpad nisu dovoljno uzeti u obzir u naučnim istraživanjima. Da li su digitalni odrast i druge alternative dovoljno dobre da nam pruže društvene modele za korišćenje veštačke inteligencije na ekološki i društveno odgovoran način? Ova pitanja su važna ne samo za pojedinačne vrste životinja i biljaka, već i za samu planetu u doba antropocena. Na kraju, parafrazirajući Alberta Ajnštajna, pitamo: možemo li rešiti probleme koje smo stvorili, istim razmišljanjem koje ih je stvorilo?

Ova sesija se fokusira na istraživanja o upotrebi tehnologije u zdravstvu i obrazovanju o zdravlju u kontekstu generativne veštačke inteligencije. Ovakav dijalog sa dvostrukom temom ima za cilj da rasvetli uticaj VI na zdravstvo i njen potencijal u revoluciji obrazovanja o zdravlju, što igra ključnu ulogu u poboljšanju zdravstvenih ishoda.

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje mogu temeljno promeniti zdravstvo pomažući u brzoj i preciznoj dijagnostici bolesti, razvoju personalizovanih tretmana, kreiranju efikasnih strategija za razvoj lekova i unapređenju brige o pacijentima. Međutim, ovaj horizont pun obećanja je istovremeno prepun etičkih pitanja, od privatnosti podataka i pristrasnosti algoritama do transparentnosti i autonomije odluka VI u zdravstvu.

Generativna VI pruža nove mogućnosti za unapređenje obrazovanja o zdravlju. Kreirajući tekstove nalik čoveku, generativna VI bi mogla značajno olakšati razumevanje zdravstvenih informacija, čime bi se stvorila populacija informisanih korisnika zdravstvenih usluga. Ovaj prelaz ka personalizovanim zdravstvenim informacijama može revolucionarno promeniti autonomiju pacijenata i proces donošenja odluka.

Glavne teme za diskusiju obuhvataju:

• Zaštitu podataka i privatnost: pronalaženje ravnoteže između prednosti personalizacije zdravstvenih informacija kroz generativnu VI i zaštite osetljivih zdravstvenih podataka.
• Pristrasnost i pravičnost: analiza potencijalnih pristrasnosti u algoritmima VI i njihovog uticaja na jednakost zdravstvenih usluga.
• Transparentnost i objašnjivost: povećanje mogućnosti zdravstvenih radnika i pacijenata za tumačenja dijagnoza koje pruža VI.
• Autonomija i odgovornost: etički balans između primene tehnologija VI u zdravstvu i ljudskog faktora u zdravstvenoj zaštiti.
• Dezinformacije o zdravlju: etičke implikacije uloge VI u stvaranju i suzbijanju dezinformacija o zdravlju.
• Pristupačnost složenih zdravstvenih informacija: etički aspekti potencijala VI u prevođenju složenih zdravstvenih informacija u razumljiv sadržaj za širu populaciju.

Etička pitanja usklađivanja veštačke inteligencije u obrazovanju obuhvataju mnoge važne i urgentne aspekte. Kako se veštačka inteligencija trenutno koristi u obrazovanju i koje su mogućnosti i izazovi povezani sa njom? Na koji način treba da je istražujemo, koristimo i dozvolimo da oblikuje naše učenje? Kako da osiguramo da su ta usklađivanja etička? Pitanja regulacije i etičke dimenzije VI predmet su intenzivnih javnoh rasprava danas, a konkretnih smernica još uvek nema mnogo.

U digitalnom obrazovanju veliki značaj se pridaje razvijanju digitalnih kompetencija koje uključuju tehničke i kognitivne veštine, kao i etičke principe upotrebe digitalne tehnologije. Ko ili šta će biti etički nadzornik usklađivanja VI u obrazovnim okruženjima? Koje etičke prakse bi obrazovni radnici i drugi relevantni akteri trebalo da primene u kontekstu korišćenja VI? Koje etičke principe treba da sledimo? Da li bi trebalo te principe uključiti u obuku o VI i kako? Da li bi trebalo uvesti usklađivanje VI u školske programe?

Kako treba postupati sa obrazovnim podacima u kontekstu implementacije VI? Koje su etičke metode za rukovanje vlasništvom i sigurnošću obrazovnih podataka pri masovnoj upotrebi VI? Kakve etičke i pravne posledice može doneti masovno usvajanje VI? Kako regulisati personalizovane algoritme učenja i koje su implikacije tehnologija VI na obrazovnu ravnopravnost i pristup, tj. digitalni jaz?

Sve veća dostupnost informacija u digitalnom društvu i pojava jezičkih modela kao što je ChatGPT menjaju obrazovne prakse i donose značajne promene u tradicionalnim ulogama učenika i nastavnika, te utiču na obrazovne ciljeve, metode i standarde. Koje nove uloge bi mogle nastati u ovom kontekstu?

Platforme za učenje vođene veštačkom inteligencijom, korišćenje sistema koje generiše VI u obrazovanju i različite teorije o kogniciji koje proizilaze iz ovih promena, pružaju neke smernice za usklađivanje VI u obrazovanju. Dodatne smernice mogu proizaći iz uvida o razvoju VI, kao što su alati za procenu zasnovani na VI, mašinsko učenje i obrada informacija. Kako integrisati ove smernice, šta još treba istražiti, uzeti u obzir i razmatrati, i koje to etičke principe i prakse treba uvesti, usvojiti i slediti? 

U ovoj sesiji, ideja je da se prikaže kako se različite paradigme veštačke inteligencije, od kvalitativnih i teorijskih, poput simboličke VI, do kvantitativnih i empirijskih, kao što su mašinsko učenje zasnovano na neuronskim mrežama, koriste u kombinaciji ili zasebno da bi se razjasnili stepeni objašnjivosti i interpretacije same tehnologije. Ovo je ključno za podršku etičkoj upotrebi VI, pravičnosti, sigurnosti i odgovornosti algoritama.

Koncept usklađivanja VI usmeren je ka tome da ciljevi i ponašanja sistema veštačke inteligencije budu u skladu sa ljudskim vrednostima i preferencijama. Iako različite paradigme VI imaju različite pristupe učenju, razmišljanju i odlučivanju, opšti cilj usklađivanja VI ostaje konzistentan kroz sve te paradigme. One mogu pružiti jedinstvene uvide u to kako različite paradigme ili njihova kombinacija mogu dati sveobuhvatniji pogled na pitanja i izazove usklađivanja. Dok su sve paradigme interesantne, evo nekih koje bismo istakli u okviru ove podteme:

• Simbolička VI zasnovana na formalnim metodama: u simboličkoj VI, znanje se obično predstavlja eksplicitno korišćenjem simbola i logičkih pravila, što može povećati transparentnost i interpretativnost u poređenju sa drugim paradigmama. Transparentnost olakšava proces usklađivanja, omogućavajući ljudima da razumeju i provere logiku sistema VI. Međutim, osiguravanje da pravila i ciljevi kodirani u simboličkim sistemima VI budu usklađeni sa ljudskim vrednostima može biti izazov, posebno kako sistemi postaju složeniji. Sigurnost, pravičnost, privatnost i odgovornost algoritama obično se mogu garantovati dizajnom.
• Mašinsko učenje zasnovano na veštačkim neuronskim mrežama i podacima: pristupi mašinskom učenju, uključujući duboko učenje, pokazali su izuzetne sposobnosti u prepoznavanju obrazaca i odlučivanju, ali se često kritikuju zbog nedostatka interpretativnosti i objašnjivosti. Ponekad se opisuju kao „crne kutije”, što ukazuje na to da unutrašnji mehanizmi modela nisu lako razumljivi ljudima. Obezbeđivanje usklađenosti naučenih modela i ponašanja mašinskih učenja sa ljudskim vrednostima zahteva metode za interpretativnost, pravičnost, transparentnost i sigurnost.
• Neuro-simbolička VI: ova paradigma kombinuje dva pristupa: simboličko rezonovanje kao transparentno rešenje i neuronske mreže. Ona pomaže da sistemi VI budu razumljiviji i pouzdaniji kombinovanjem pravila koja definišu ljudi sa sposobnostima učenja VI, čime ti sistemi postaju bolji u praćenju etičkih smernica i saradnji sa ljudima, u skladu sa ljudskim vrednostima.
• Grafičke neuronske mreže (GNN) i mreže pažnje nad grafovima (GAT): GNN i GAT su dizajnirane za rad sa podacima strukturiranim kao grafovi i za hvatanje relacijskih informacija, što može biti korisno za zadatke koji uključuju složene sisteme ili mreže. Usklađivanje sa ljudskim vrednostima može uključivati razmatranje pitanja kao što su pravičnost u grafičkim sistemima preporuka, etičke implikacije analize mreža i očuvanje privatnosti u podacima društvenih mreža.
• Spike neuronske mreže (SNN): one predstavljaju pristup inspirisan biologijom, koji ima svojih prednosti u pogledu energetske efikasnosti, stabilnosti i adaptabilnosti. Međutim, usklađivanje spike neuronskih mreža sa ljudskim vrednostima zahteva razumevanje njihovog složenog ponašanja koje proizilazi iz interakcije njihovih delova.
• Nova i nastajuća istraživanja: uspostavljanje veze između neuronskih mreža i klasičnih algoritama – kreiranje neuronskih mreža sposobnih da ispoljavaju algoritamsko ponašanje, dok stiču osobine koje inače nisu prisutne u standardnim pristupima mašinskog učenja, kao što su generalizacija; dizajniranje alternativa za postepeni spust u osnovnom smislu računskog modela, i sl.
• Ostale paradigme: inteligencija roja, Bejzijanske mreže, evolucijsko računanje i druge metode.

Različite paradigme VI pružaju jedinstvene izazove i prilike za usklađivanje sa ljudskim vrednostima, preferencijama i ciljevima. Razumevanje snaga i ograničenja svake paradigme omogućava sigurnije i korisnije primene tehnologije veštačke inteligencije.

Sa porastom dostupnosti velikih podataka za automatizovanu obradu, raste i uticaj algoritama za preporučivanje i rangiranje na društvo. Da bi se obezbedila pravednost u rang listama koje ovi algoritmi masovno generišu, naročito na digitalnim platformama (barem na statističkom nivou), neophodno je da se pripadnici marginalizovanih grupa, koji su istorijski bili diskriminisani na osnovu osetljivih karakteristika, adekvatno afirmišu u budućnosti.

Primena tehnika VI u mehanizmima automatizovanog rangiranja zahteva uvođenje odgovarajućih etičkih smernica kako bi se ispravila pristrasnost u sistemima zasnovanim na VI. Drugim rečima, fokus je na metrikama pravednosti i ispravljanju postojećih pristrasnosti u podacima ili algoritmima odlučivanja koji su dizajnirani za preporučivanje i rangiranje. Stoga se kroz ovu podtemu bavimo izazovom sprečavanja društvenih pristrasnosti koje nastaju kroz savremene algoritme za rangiranje.

Društvene inicijative za zaštitu osetljivih grupa (poput onih za rodnu ravnopravnost i smanjenje nejednakosti) dodatni su razlog za bavljenje ovom temom. Takođe, najnovije regulative zagovaraju prava korisnika da dobiju adekvatna objašnjenja o odlukama proisteklim iz algoritamskog donošenja odluka koje ih direktno pogađaju.

Ključne oblasti diskusije obuhvataju:

• Izvori pristrasnosti u algoritmima za preporuke i rangiranje: prilozi bi trebalo da obuhvate perspektive svih zainteresovanih strana (kao što su developeri, korisnici i pružaoci usluga) i objasne njihove međusobne uticaje.
• Okviri društvene antidiskriminacije i tehničke metrike pravednosti: prilozi bi trebalo da usklade i adekvatno obrade pravne i društvene inicijative sa metrikama mašinskog učenja.
• Tehnike mašinskog učenja za sprečavanje i smanjenje pristrasnosti algoritama: prilozi bi trebalo da predstave nove tehnike prethodne obrade, obrade tokom procesa ili naknadne obrade, kao i pregled najnovije literature na ovu temu.

Razvoj tehnologija veštačke inteligencije otvara nove prilike ali i izazove za sve prisutniju ulogu religije u javnom životu. Kako se sistemi VI sve intenzivnije uključuju u društvo, postavlja se pitanje kako bi oni mogli uticati na verske prakse, uverenja i ekspresiju vere u različitim zajednicama. VI ima potencijal da unapredi versko obrazovanje, misionarski rad, pa čak i da pruži duhovno vođstvo. Ipak, postoje i zabrinutosti u vezi sa etičkim implikacijama usklađivanja VI sa verskim vrednostima, kao i za njen potencijal da utiče na verski diskurs i dinamiku zajednica na načine koji zahtevaju pažljivo razmatranje i navigaciju.

Pozivamo naučnike, istraživače, etičare, tehnologe, verske vođe i praktičare da se pridruže razgovoru usmerenom na etičke implikacije usklađivanja VI u kontekstu religije. Cilj je da istražimo kompleksno presecanje tehnologije, vere i morala i da se bavimo važnim etičkim izazovima koji nastaju integracijom sistema veštačke inteligencije u verske kontekste.

Teme od interesa obuhvataju, ali nisu ograničene na:

• Usklađivanje sa verskim vrednostima: kako sistemi VI mogu biti usklađeni sa različitim etičkim principima i učenjima različitih verskih tradicija?
• Tumačenje i prilagođavanje: koja etička razmatranja su uključena pri tumačenju verskih tekstova i učenja sistema VI i kako se te tehnologije mogu prilagoditi različitim kulturnim i istorijskim kontekstima?
• Autonomija i agensnost: koju ulogu bi sistemi VI trebalo da imaju u procesima donošenja odluka unutar verskih zajednica i kako se ove tehnologije uklapaju u koncepte ljudske autonomije i slobodne volje?
• Etičko upravljanje: kako možemo osigurati da se tehnologijama VI razvijenih za verske svrhe upravlja na etički i transparentan način, uz uključivanje verskih vođa i zajednica?
• Kulturna osetljivost i prikladnost: koje strategije se mogu primeniti kako bi se osiguralo da su VI sistemi dizajnirani za verske kontekste kulturno osetljivi i da poštuju verske norme?
• Uticaj na verski autoritet i zajednicu: kakve posledice tehnologija VI ima na strukture verskog autoriteta i dinamiku zajednice i kako se ove tehnologije mogu odgovorno integrisati u versku praksu?
• Etičke dileme i neželjene posledice: koje etičke dileme i neželjene posledice mogu nastati iz upotrebe sistema VI u verskim kontekstima i kako se mogu adresirati ti izazovi?