Naučno veće Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, na svojoj redovnoj sednici, donelo je odluku da se Godišnja nagrada za kritičko-teorijski angažman „Miladin Životić“ za 2026. godinu dodeli profesoru Frensisu Fukujami (Francis Fukuyama).
Odluka je doneta na predlog stručne Komisije imenovane od strane Naučnog veća, koja je u svom izveštaju istakla izuzetan doprinos profesora Fukujame savremenoj političkoj teoriji i javnoj sferi.
O laureatu
Profesor Frensis Fukujama je svetski renomirani politikolog, viši saradnik i član Centra za demokratiju, razvoj i vladavinu prava u okviru Instituta za međunarodne studije „Frimen Spogli“ (Freeman Spogli Institute for International Studies) na Univerzitetu Stenford. Tokom svoje bogate akademske karijere, obavljao je istaknute profesorske i direktorske funkcije na prestižnim institucijama poput Univerziteta Džons Hopkins i Univerziteta Džordž Mejson, a diplomirao je na Kornelu i doktorirao na Harvardu pod mentorstvom Semjuela Hantingtona. Autor je niza epohalnih dela koja su oblikovala savremenu političku misao, među kojima se izdvajaju Kraj istorije i poslednji čovek (1992), Poverenje (1995), Nastanak političkog poretka (2011), Identitet (2018) i Liberalizam i njegove nelagode (2022).
Profesor Fukujama je u široj javnosti prepoznat po svojoj čuvenoj tezi o „kraju istorije“. Nasuprot pojednostavljenim i neretko pogrešnim tumačenjima koja ovaj pojam svode na odsustvo empirijskih društveno-političkih potresa ili bilo kakvih ideoloških izazova liberalnoj demokratiji, Fukujamin argument počiva na duboko hegelijanskom razumevanju istorijskog procesa. Prema ovom shvatanju, politički i ekonomski liberalizam pokazuju sposobnost da kroz institucionalne mehanizme razreše ključne društvene sukobe i protivrečnosti, čime se postavlja fundamentalan izazov pred svaku potencijalnu emancipatorsku alternativu koja pretenduje da zaista prevaziđe liberalnu demokratiju.
Upravo ovaj provokativni i teorijski rigorozan argument čini Frensisa Fukujamu angažovanim teoretičarem u najplemenitijem smislu te reči. Njegova perspektiva već decenijama neumoljivo podstiče kako branioce liberalne demokratije, tako i njene najpromišljenije antikapitalističke i leve kritičare, da izađu iz svojih teorijskih zona komfora i formulišu radikalno inovativne koncepte društvenog napretka. U duhu opaske Teodora Adorna da „danas samo preterivanje može biti medijum istine“, Fukujamina teza deluje kao teorijski katalizator koji nas gura ka krajnjim granicama naših saznajnih i političkih mogućnosti.
Svečana dodela nagrade održaće se u decembru u Beogradu. Ovaj događaj predstavlja ne samo priznanje delu profesora Frensisa Fukujame, već i potvrdu međunarodnog ugleda Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji je ranijih godina ugostio i istu nagradu dodelio velikim imenima svetske intelektualne scene poput Džozefa Stiglica, Džudit Batler, Aksela Honeta, Etijena Balibara, Tome Piketija i Marije Todorove.
Fotografija preuzeta sa https://fukuyama.people.stanford.edu/