Poziv za radove – CEECOM 2027: Komunikacija i sloboda

16. izdanje Komunikološke i medijske konferencije za Centralnu i Istočnu Evropu
CEECOM 2027: Komunikacija i sloboda
16–17. septembar 2027.
Beograd, Srbija

U organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu uz podršku ECREA mreže za Centralnu i Istočnu Evropu

Poziv za radove

Sloboda je u opadanju u mnogim delovima sveta. Prema izveštaju Fridom hausa, 46 procenata svetske populacije živelo je u zemljama označenim kao „slobodne“ pre dve decenije. Danas je taj procenat duplo manji. Mnogo faktora je doprinelo ovom trendu, od oružanih sukoba i sve dubljih ekonomskih nejednakosti do prevlasti logike društvenih mreža koja je uticala na jačanje populizma i smanjenu podršku demokratijama globalno. Međutim, opadanju sloboda najviše je doprineo porast autokratizacije, odnosno postepene dezintegracije kontrole nad izvršnom vlasti koju sprovode izabrani predstavnici putem postojećih, legalnih ili nelegalnih, mehanizama (umesto državnog udara). Izveštaji V-Dem od sredine 1990-ih redovno beleže ovaj trend, koji se naziva trećim talasom autokratizacije. Uz određene lokalne razlike, postoji iznenađujuće konzistentan obrazac koji uključuje koncentraciju moći, zarobljavanje demokratskih institucija i izraženu polarizaciju. Nezavisni mediji su često prve institucije koje budu zarobljene, dajući vlastima kontrolu nad narativom o eroziji prava i sloboda.

Slobode u Centralnoj i Istočnoj Evropi se suočavaju sa dugoročnim i, u nekim slučajevima, pojačanim pritiskom. Invazija Rusije na Ukrajinu ostaje najozbiljniji udar na slobode u regionu u svakom smislu, od suverenosti države do fizičke bezbednosti novinara koji izveštavaju o ratu. U drugim zemljama erozija sloboda deluje na prikrivenije načine, ali sa jednako pogubnim posledicama. Slobode izražavanja i okupljanja su konstantno pod pritiskom, a na bilo kakvu kritiku vlasti odgovaraju klevetama i kampanjama u tabloidima, povećanim nadzorom, silom i onemogućavanjem pravnog procesa. U Srbiji, popularna podrška studentskom pokretu protiv korupcije izazvala je napade vlasti na univerzitete i brojne institucionalne pritiske, dok su akademske slobode postale glavni front kontestacije. Dodatno, nezavisnost pravosuđa je narušena širom regiona, jer su mnoge vlasti instrumentalizovale sudove i disciplinovale neposlušne sudije kako bi kršenje pravnog okvira imalo privid legalnosti.

Takođe, Reporteri bez granica beleže značajne padove u medijskim slobodama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, trend koji je posledica ekonomskih i političkih pritisaka i slabe pravne zaštite. Javni medijski servisi ostaju glavna poprišta sukoba, jer vlasti često žele da im ograniče autonomiju. U najugroženijim zemljama, kao što su Srbija, ali do nedavno i Mađarska i Poljska, javni medijski servisi su zarobljeni i pretvoreni u glasnogovornike vlasti. Ovi politički pritisci dolaze do većeg izražaja zbog izazova medija u obezbeđivanju stabilnih prihoda, gubitka poverenja publike i njihove migracije na društvene mreže i druge platforme. U decembru 2025. godine, Evropska komisija je pokrenula postupak protiv Mađarske zbog toga što se nije pridržavala nekoliko odredbi Evropskog akta o slobodi medija, uključujući onih koje se tiču zaštite javnog medijskog servisa, transparentnosti vlasništva, koncentracije medija i državnog oglašavanja. Čak i zemlje koje se rangiraju bolje po pitanju medijskih sloboda, kao što su Češka, Slovačka i Litvanija, suočile su se sa legislativnim promenama i predlozima koji bi mogli da kompromituju nezavisnost njihovih javnih medijskih servisa. Pored ovih institucionalnih pritisaka, verbalni napadi, delegitimacija, zastraživanje i nasilje nad novinarima od strane političkih i drugih aktera su takođe postali izražen problem u regionu tokom poslednje decenije.

Pored toga što su direktno targetirani od strane populističkih i autoritarnih aktera, javna sfera i fragmentisano informaciono okruženje su ključna poprišta diskurzivnih kontestacija nad slobodama. Komunikacija ostaje fundamentalna za savremene procese autokratizacije kroz zarobljavanje redakcija, organizovanih kampanja u tabloidima, zlostavljanje novinara, nadzor, propagandu i dezinformacije koje podrivaju činjenice na kojima demokratska odgovornost počiva. Ovo se ne ostvaruje samo putem kontrole narativa, već i podelom pažnje, isticanjem odabranih glasova i sukoba, odnosno marginalizacijom drugih, kao i zasićenjem dnevne agende kroz distorziju, bes i permanentnu krizu. Međutim, komunikacija je isto tako važna i za bilo koji pokret koji želi da obnovi demokratiju i povrati narušene slobode. Kao region u kom su razvijeni modeli zarobljavanja medija, područje Centralne i Istočne Evrope je poslužilo i kao katalizator za istraživačke novinare koji često rizikuju svoje karijere, ali i živote, nezavisne medije koji se bore protiv SLAPP tužbi, protestne pokrete koji zaobilaze neprijateljsko medijsko okruženje kroz digitalne mreže i publike koje uče da navigiraju zagađenim informacionim prostorom.

Sloboda nije ni samoočigledna, ali ni neutralna politička kategorija. Komunikacija može da potpomogne agensnost i vidljivost nekih aktera, a da istovremeno ograniči druge. Takođe, mere koje se usvajaju radi odbrane određenih sloboda, od moderacije sadržaja do politika za borbu protiv dezinformacija u ime nacionalne bezbednosti, mogu istovremeno da generišu nove oblike kontrole. Razumevanje sloboda između demokratskog pada i otpora su pitanja koja studije medija i komunikologija ne mogu da izbegnu. Kako se sprovodi zarobljavanje medija, i kako ono može da se obrne? Šta se dešava sa novinarstvom i novinarima kada njihov posao postane prekaran i opasan? Koju ulogu platforme i njihovi algoritmi igraju u ograničavanju ili širenju prostora za slobodu izražavanja? Kako se alati veštačke inteligencije primenjuju u javnim kampanjama i s kojim ciljem? Kako borbe oko kontrole narativa utiču na individualna prava i slobode? Pod kojim uslovima komunikacija može da postane sredstvo demokratske otpornosti i obnove sloboda? Konferencija CEECOM 2027 je prostor za sve istraživače koji se bave ovim i srodnim pitanjima. Ohrabrujemo prijavu teorijskih, empirijskih i metodoloških radova koji se odnose (ali ne isključivo) na sledeće teme:

• Sloboda izražavanja, komunikacione nejednakosti i ljudska prava;
• Komunikacija i akademske slobode;
• Sloboda štampe i demokratija;
• Vlasništvo nad medijima, sloboda i zarobljavanje;
• Komunikacija u društvenim pokretima, protestima i građanski otpor;
• Inovacije u novinarstvu i održivost;
• Kontrola narativa i kontestacija sloboda;
• Politička komunikacija, pažnja, vidljivost i kontrola agende;
• Javni medijski servisi i upravljanje;
• Novinarska autonomija, prekarnost i bezbednost;
• Komunikacija, demokratsko nazadovanje i institucionalna otpornost;
• Digitalna prava, platforme i moć algoritma;
• Organizacije, digitalni prostori i sloboda govora na internetu;
• Medijska i algoritamska pismenost, informacioni haos i agensnost publike.

Keynote predavanje

Marius Dragomir, Univerzitet Santijago de Kompostela & Istraživački centar za medije i novinarstvo

Podnošenje prijava

Konferencija CEECOM 2027 prihvata prijave predloga individualnih izlaganja, panela i okruglih stolova. Sve prijave se podnose isključivo popunjavanjem onlajn formulara za prijave:

Formular za prijave

Individualna izlaganja treba da sadrže:

• Naziv rada (ne više od 150 karaktera sa razmakom);
• Podatke o izlagaču (ime i prezime, afilijacija, imejl adresa) i koautorima;
• Apstrakt dužine između 300 i 500 reči (bez referenci) koji sadrži: istraživačko pitanje ili cilj, teorijski okvir, metodološki pristup (ukoliko postoji), očekivane ili preliminarne nalaze i doprinos istraživanja;
• Kratku biografiju (do 100 reči) za svakog autora.

Predlozi panela treba da sadrže:

• Naziv panela;
• Podatke o moderatoru i učesnicima panela (kao i za individualna izlaganja);
• Opis panela (do 300 reči), uz obrazloženje teme panela i njene relevantnosti za konferenciju;
• Apstrakte dužine između 300 i 500 reči za rad svakog od učesnika panela (kao i za individualna izlaganja);
• Kratke biografije (do 100 reči) za svakog od učesnika panela.

Predlozi okruglih stolova treba da sadrže:

• Naziv okruglog stola;
  Podatke o moderatoru i govornicima (kao i za individualne radove);
• Opis okruglog stola (do 500 reči), uz obrazloženje teme okruglog stola, njene relevantnosti za konferenciju, kao i predlog formata diskusije.
• Kratke biografije (do 100 reči) za svakog od učesnika okruglog stola.

*Prijave za okrugle stolove ne moraju da sadrže apstrakte individualnih izlaganja.

Svaki učesnik može da prezentuje samo jedno izlaganje i može se pojaviti u programu najviše dva puta, bilo kao koautor ili u okviru panela i okruglog stola. Uloge moderatora izuzete su iz ovog ograničenja.

Radni jezik konferencije je engleski jezik. Izlaganja na konferencije će biti isključivo uživo.

Troškovi učešća

Studenti doktorskih i postdoktorskih studija moći će da se prijave za ograničen broj grantova za oslobađanje od plaćanja troškova učešća.

Važni datumi:

• Rok za podnošenje prijava: februar 2027. (23:59 CET)
• Obaveštenje o prihvatanju prijava: do aprila 2027.
• Early-bird registracija: april – 31. maj 2027.
• Regularna registracija: jun – 15. jul 2027.
• Konferencija: i 17. septembra 2027.

Programski odbor

• Auksė Balčytienė, Fakultet političkih nauka i diplomatije, Univerzitet Vitolda Velikog, Litvanija
• Camelia Cmeciu, Fakultet za novinarstvo i komunikologiju, Univerzitet u Bukureštu, Rumunija
• Michał Głowacki, Fakultet za novinarstvo, informacije i književne studije, Univerzitet u Varšavi, Poljska
• Igor Išpanović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Jelena Kleut, nezavisna istraživačica, Srbija
• Krešimir Krolo, Odjel za sociologiju, Univerzitet u Zadru, Hrvatska
• Čedomir Markov (predsedavajući), Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Ana Milojević, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Norbert Merkovity, Odsek za političke nauke, Univerzitet u Segedinu, Mađarska
• Dariya Orlova, Škola za novinarstvo Mogilja, Nacionalni univerzitet Kijevo-mogiljanska akademija, Ukrajina
• Lejla Turčilo, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
• Marína Urbániková, Fakultet za pravo i društvene nauke, Masarikov univerzitet, Češka
• Igor Vobič, Fakultet društvenih nauka, Univerziter u Ljubljani, Slovenija
• Dina Vozab, Fakultet političkih znanosti, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
• Bissera Zankova, Fondacija „Media 21“, Bugarska

Organizacioni odbor:

• Virdžinija Đeković Miketić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Igor Išpanović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Miloš Janković, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Čedomir Markov, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Ivana Milićević, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Maja Pupovac, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
• Simona Žikić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, i Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Srbija

Kontakt

Za sve informacije, možete nam se obratiti na: ceecom2027@ifdt.bg.ac.rs