Esej o primatu minimalnog: prilog zasnivanju negativnog angažmana
Teza ove knjige jednostavna je: ima mesta instaliranju i opravdanju (kao, razume se, i osporavanju) zamisli „negativnog angažmana“.
Deliberativno građanstvo
„Da li bi građanstvo trebalo da bude ohrabreno i osnaženo da učestvuje u deliberativnom formulisanju političkih odluka i koje su prednosti takvog učešća?“
Nesvodivost sposobnosti osećanja: osećaj zadovoljstva i nezadovoljstva u filozofiji Imanuela Kanta
Knjiga predstavlja originalnu fenomenološku interpretaciju osećaja u Kantovoj filozofiji kao sui generis mentalnih stanja.
O čemu govorimo kada govorimo o neznanju: pohvala grešci
Knjiga nudi, pre svega, i tekstualno i vizuelno bogato ilustrovanu istoriju sagledavanja statusa i uloge znanja i neznanja.
O čemu govorimo kada govorimo o kritici
Knjiga je nastala u okviru projekta “Istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu, praćenje uticaja, adaptacija i ublažavanje”,
O čemu govorimo kada govorimo o intelektualcu: ideje i iluzije
Knjiga nastoji da osvetli kompleksnost pojma i pojave, njihove međusobne veze i da konstruiše postavke koje bi osvetlile ulogu intelektualaca
O čemu govorimo kada govorimo o filantropiji
Knjiga predstavlja prvi korak u utemeljenju studija filantropije u domaćem akademskom prostoru.
Kulturni organizam ili tehno-feudalizam: kako rastuće zavisnosti i veštačka inteligencija oblikuju savremeno društvo
Društvo vođeno tehnologijom opisano je kao Kulturni organizam, dok je najveći izazov represija pojedinca od strane društvenih agenata.
Poziv za prijavu: Treća međunarodna konferencija Čemu još obrazovanje?
Živimo li već u posthumanom dobu ili u dobu posthumanizma? Kakav uticaj posthumanistička paradigma ima, a kakav bi mogla ili trebalo da ima, na obrazovnu teoriju i praksu?
Objavljen je novi broj časopisa Filozofija i društvo (33/1)
Ovaj broj našeg časopisa sadrži temat pod nazivom „Participativne inovacije u hibridnim režimima,“ kao i originalne naučne radove o prirodi i komodifikaciji hrane, dostojanstvu ne-ljudskih životinja, značaju filozofije u doba korona virusa, kao i analizu Ciceronovog i Hobsovog razmišljanja o ličnosti države.