Poverenje i transparentnost

Šezdeset godina posle osnivanja Evropske zajednice, koja je nakon Drugog svetskog rata između ostaloga trebalo da osigura trajni mir u Evropi, čini se da je Evropa, ili u najmanju ruku Evropska unija, zapala u krizu. Ova kriza se dobrim delom, i to ne bez razloga, razumeva kao kriza poverenja. U isto vreme i to ne samo u Evropi sve su glasniji zahtevi za transparentnošću koja se sa jedne strane predstavlja kao lek protiv korupcije (vidi između ostaloga i NVO Transparecy International), ali sa druge strane treba da bude i uslov novog poverenja (a u ovom smislu je nedavno u Hamburgu započeta narodna inicijativa pod nazivom ‚Transparentnost stvara poverenje‘). Ova zapažanja vode ka nužnom pitanju: u kakvom međusobnom odnosu stoje poverenje i transparantnost? Da li u suštinu poverenja spada to da je potrebna samo onda kada ne može da se ponudi potpuna transparentnost? Ili je zahtev za transparentnošću više izraz rastućeg nepoverenja? Da li je obratno dostojnost poverenja nužno vezana za spremnost za transparentnost, i onda kada se ova ne može potpuno ispuniti? Konačno, da li je nepoverenje stvarno suprotnost poverenju ili štaviše njegova nužna potpora?

Skup treba da postavi ova pitanja o odnosu poverenja i transparentnosti u pogledu na različita područja političkog, ekonomskog i naučnog života u Evropi. U to spadaju primeri kao što je monetarni sistem i njegovi finansijski tokovi, političke odluke i (demokratski) principi javnosti i njihova medijalnost. Ipak, u obzir moraju da se uzmu i teme koje se u političkoj svakodnevnici ostavljaju po strani i o kojima se često raspravlja samo u okviru nacionalnih granica. U ovo spadaju one teme koje su centralne za životne šanse, kao zdravlje i obrazovanje, biopolitička pitanja u medicinskom sektoru, kao što su recimo transnacionalno operišuce biobanke ili takođe transkulturalne inicijative.

Na skupu pored domacih učestvovati i brojni nemački stručnjaci iz ove oblasti.

PROGRAM KONFERENCIJE