Razmatranje temeljnih pitanja odnosa biopolitike i institucija

Partneri: Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd (Srbija); Institut für Philosophie Darmstadt (Nemačka), Filozofski fakultet Banja Luka.

Finansiranje: DAAD (Deutscher Akademischer Austauschdienst) u okviru programa Stabilitätspakt Südosteuropa 2013 za projekat Biopolitički aspekti institucionalnog delanja.

Jezik konferencije: nemački (+ konsekutivni prevod: Radinković, Manojlović)

Konferencija će poći od centralne razlike iz oblasti teorije moći, one između tzv. suverene moći i biomoći. Prema Michelu Foucaultu biomoć poseduje odnos spram života („mreže“, modalni relacionalni model) koji je kontreran onom karakterističnom za suverenu moći, a to tako što ona život shvata kao nešto što može i treba da se poveća, umnoži i reguliše. Dakako, ovim se ne misli da je mehanizam moći suverene moći sad potpuno zamenjen, ali on se sad sasvim jasno podređuje biomoći. Nasuprot tome čini se da Giorgio Agamben u svojim izvodima o biopolitici ne napušta model suverene moći, koja polazi od toga da je odnos moći spram života odnos spram takvog života koji može da se ubije. To da je moć u svim svojim istorijskim oblicima određena odnosom spram golog života, predstavlja prema Agambenu transistorijski „apriori“.

Kod Agambena biomoć se pojavljuje samo kao podređena suverenoj moći. Ove postavke pitanja teorije moći, koja u transcendentalnom pogledu otvara i perspektivu na moć kao uslov omogućavanja (Hubig, Gehring), treba da se dovedu u vezu sa razmatranjima iz oblasti teorije delanja u kojima se reflektuju institucionalni uslovi delanja (transcendentalnofilozofska postavka pitanja) (Bojanić). Ovo važi posebno u pogledu na tehničko preformiranje kako individualnog tako i institucionalnog delanja, a koje nam sugerišu klasična razmatranja o problematici institucija (Hobbes, Hegel, Hauriou itd.) te sa druge strane jedan više relacionoteoretski pogled na pitanje institucionalnog delanja (Foucault, Rouse vs. Agamben, Hardt, Negri). U ovom sklopu tematizovaće se i aktuelna veza sa kontroverznom procenom razvoja sa američke strane (NSF), koja se oslanja više na samoorganizacione procese (sve do transhumanističkih utopija), i one sa strane Evropske Unije, koja smatra neizostavnim direktive oblikovanja („paradigma vladanja“).
Ovim treba da se stvori osnova, na polju teorije moći i teorije delanja, i to kako za bioetička tako i za razmatranja na poljima analize diskursa i narativnosti, koja čine sadržaj narednih konferencija (Darmstadt, Banja Luka) u okviru projekta Biopolitički aspekti institucionalnog delanja (DAAD).

PROGRAM