Svetozar Stojanović – ličnost i delo

Filozof i etičar, redovni profesor Beogradskog univerziteta i jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, dr Svetozar Stojanović je, zasigurno, jedno od najznačajnijih imena srpske filozofske i društveno-naučne misli druge polovine XX veka. I više od toga – njegovih sedam knjiga, četiri obimne studije i više od 130 članaka objavljenih u najuglednijim domaćim i inostranim periodičnim publikacijama, svojim teorijskim značajem i dalekosežnošću svog praktičnog uticaja odavno su nadišli lokalne okvire i postali integralni deo svetske naučne i kulturne baštine. Član više uglednih međunarodnih strukovnih udruženja i predavač na mnogim prestižnim svetskim univerzitetima, Stojanović je bio jedan od retkih intelektualaca Zapadnog Balkana čija reč se i hiljadama kilometara daleko od njega s pažnjom osluškivala i s razlogom uvažavala. U svet, koji ga je poštovao i u kojem je bio rado viđen gost, Stojanović je često odlazio i u njemu dugo boravio, ali se iz njega uvek i vraćao da kao javno angažovani intelektualac u dobrom smislu te reči, onim najboljim iz tamošnje teorijsko- i praktičko-političke tradicije, u meri svojih mogućnosti, unapredi standarde društvenog života na prostorima sa kojih je potekao i kojima je bio iskreno privržen.

Otvorenog i tragalačkog duha, sklon samorefleksiji i samokritici, Stojanović je samokorigujući se intelektualno stasavao, uvek pripravan da, kako to samo ljudski i profesionalno časni pojedinci mogu, svoje greške i zablude – a bilo ih je – iskreno i javno prizna. Kao takav, u protekle dve decenije regionalne istorije, tom „vremenu bogatom nesrećama“ (Tacit), naš Sveta je bio ono što je jedino i mogao biti – odmereni i tihi, ali uporni glas razuma, odveć odgovoran da bi mogao ostati ravnodušan spram razmera odvijajućeg se zla i odveć istinoljubiv da bi mogao ne uočiti da se najzamašniji njegov deo obrušio na etnos iz kojeg je ponikao.

Revizionistički marksista, potom ne-marksista i, najzad, socijal-eko-demokrata, kako je sam definisao najvažnije etape svog filozofskog i praktičko-političkog sazrevanja, Svetozar Stojanović je pre svega bio i do kraja svog životnog puta ostao humanista – neumorni borac za istinu i pravdu, za svet kao bolje mesto za život ljudske vrste i u njemu kao takvom malo više razumevanja i empatije za narod kojem je pripadao. Mi, njegove kolege, učenici i poštovaoci, na treću godišnjicu njegove smrti okupićemo se u instituciji u kojoj je proveo najveći deo svog radnog veka, kako bismo evocirali uspomenu na njegovu ličnost i delo kao našu trajnu inspiraciju, neugasli poziv da i kao ljudi i kao stvaraoci neprestano budemo, njegovim rečima rečeno, „više od onoga što jesmo“.

Program konferencije
Petak, 7. juni

Moderator: Voin Milevski

9:30 – 9:45 Pozdravna reč
Petar Bojanić [direktor IFDT],
Mirjana Radojičić [IFDT]

9:45 – 10:15  Slobodan Divjak
Svetozar Stojanović – od disidentskog marksiste do socijal-eko-demokrate

10:15 – 10:45  Dragoljub Mićunović
Životni put i intelektualni razvoj Svetozara  Stojanovića

10:45 – 11:15  Jovan Babić
Tri ključna momenta u intelektualnoj biografiji Svetozara Stojanovića

11:15 – 11:30  Pauza /Posluženje

Moderator: Aleksandar Dobrijević

11:30 – 12: 00  Bogoljub Šijaković
Svetozar Stojanović i antropološke osnove filozofije politike

12:00 – 12:30  Ljubomir Kljakić
Poredak i alternativa – uzorni slučaj srpskog mislioca Svetozara Stojanovića

12:30 – 13:00  Jagoš Đuretić
Svetozar Sveta Stojanović: filozof, homo politicus, čovek

13:00 – 13:30  Miloš Knežević
Svetozar Stojanović kao pripadnik Praxis grupe

13:30 – 14:00  Diskusija

14:00 – 15:30 Pauza za ručak

Moderator: Predrag Krstić

15:30 – 16:00  Jovica Trkulja
Svetozar Stojanović kao kritičar marksizma

16:00 – 16:30  Mirjana Radojičić
Svetozar Stojanović kao tumač raspada/razbijanja SFR Jugoslavije

16:30 – 17:00  Vučina Vasović
Stojanovićeva etičko-politička ortopedija

17:00 – 17:30  Aleksandar Nikitović
Jedan pogled na politički angažman Svetozara Stojanovića

17:30 – 18:30   Diskusija

 

Subota, 8. juni

Moderator: Aleksandar Nikitović

9:30 – 10:00  Marinko Lolić
Svetozar Stojanović kao novinar

10:00 – 10:30  Aleksandar Dobrijević
Stojanovićevo tumačenje Ričarda Mervina Hera

10:30 – 11:00  Voin Milevski
Stojanovićeva analiza etičkog naturalizma

11:00 – 11:15  Pauza/Posluženje

Moderator: Mirjana Radojičić

11:15 – 11:45  Zoran Ivošević
Filozof u nevladinoj organizaciji

11:45 – 12:15  Zoran Kinđić
Život i načela – preispitivanje odnosa

12:15 – 13:15  Zaključna diskusija

 

Inicijator i organizator konferencije: dr Mirjana Radojičić, IFDT
Naučni odbor konferencije:
dr Petar Bojanić
Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

dr Mirjana Radojičić
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

dr Marinko Lolić
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu

Konferenciju su podržali:
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju, Beograd
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije