Ana Petrov: Razvoj, evolucija i racionalizacija muzike: sociološkomuzička teorija Maksa Vebera

Malo je poznato da se Maks Veber bavio sociološkomuzičkom teorijom. Iako su fragmenti autorove studije o muzici (započete u periodu između 1910. i 1913. godine) objavljeni 1921. godine, studiju i danas retko razmatraju, kako sociolozi, tako i muzikolozi. Takođe, skoro je sasvim nepoznat podatak da je Veber o procesu racionalizacije (kojeg je autor prepoznao u svim aspektima društva) pisao kao o najočiglednijem u muzici, te da je čuvenu „tezu o racionalizaciji” primenio na sve aspekte muzike – melodiju, harmoniju, polifoniju, sisteme štimovanja i lestvica, kao i instrumentalnu tehnologiju. U pomenutoj studiji, Veber je izložio tezu da je postojanje procesa racionalizacije moguće uočiti u sposobnosti kompozitora da upotrebljavaju sve kompleksnija muzička sredstva, što je vodilo „unapređenju ljudskog uma” i sve većem „bogaćenju” muzičkog jezika. Nadalje, on je objasnio proces racionalizacije kao sredstvo u borbi protiv izvesnih iracionalnih „pretnji” koje bi mogle da zaustave sveukupni istorijski „razvoj” muzike.
U ovom predavanju analiziram Veberov koncept racionalizacije muzike kao amalgam socioloških i muzikoloških uticaja, te posebno izdvajam elemente koji ukazuju na prisustvo i načine inkorporiranja evolucionističke paradigme (karakteristične za muzikološki diskurs 19. veka) u autorovu sociološkomuzičku teoriju. Problematizujući termine „razvoj”, „evolucija” i „napredak”, ukazujem na važna pitanja koja se tiču same paradigme evolucionizma, kako u diskursima prirodnih nauka, tako i u diskursima o muzici. Analizirajući koncept racionalizacije u Veberovom diskursu, fokusiram se, nadalje, na formiranje evolucionističkog modela u Veberovoj sociologiji muzike tako što predstavljam model kao posledicu divergentnih uticaja, te ukazujem na umreženost autorovog diskursa o „racionalizaciji” i o „razvoju” muzike.  Premda se o Veberu redovno diskutuje kao o protivniku evolucionističkih tendencija u sociologiji, ja ovde pokazujem da se (muzikološka) paradigma evolucionizma pokazuje kao jedna od značajnijih teorijskih platformi kada je reč o Veberovoj studiji o muzici.

Ana Petrov (1982) je doktorirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Elementi evolucionizma u sociološkomuzičkoj teoriji racionalizacije Maksa Vebera, 2012). Diplomirala je muzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (Uticaj Vagnera na Ničeovo shvatanje muzike, 2007) i završila master studije (smer „Studije kulture i roda”) na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (Javni koncert kao društvena pojava na početku 19. veka, 2008). Od 2008. do 2010. godine bila je angažovana kao demonstratorka na kursu „Uvod u sociologiju muzike” na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Petrov je učestvovala na više međunarodnih simpozijuma na kojima je izlagala radove o estetici muzike 19. veka, o aktuelnim trendovima u muzikološkim i sociološkomuzičkim diskursima, o recepciji koncerata u postjugoslovenskom prostoru, kao i o diskurzivnom konstruisanju feminiteta u časopisima u Srbiji. Od 2009. do 2011. godine uzela je učešća u javnim predavanjima i okruglim stolovima (u Kulturnom centru Beograda, na Muzičkoj akademiji Sveučilišta u Zagrebu i u Muzikološkom institutu SANU), a bila je i gostujuća predavačica u istraživačkom centru Petnica. Radove je objavljivala u časopisima Filozofija i društvo, Genero, Muzikologija i Sociologija, u zbornicima radova sa simpozijuma, a autorka je i poglavlja u knjizi Invisible Girl u izdanju Univerziteta u Umei.