Christina Schües: Smisao nepravde. O nužnosti epistemološkog i etičkog istraživanja

Ljudi se bave pitanjima pravde i nepravde još od doba otkad su počeli da razmišljaju o zajedničkom i individualnom životu. Mnogi Platonovi dijalozi kreću se oko pitanja kako treba živeti i to posebno u kontekstu činjenice da nepravda „poseduje veliku snagu“ u odnosu na dušu onoga koji dela. Ovo shvatanje merodavno je uticalo na savremene rasprave o pravdi, ali i na kazneno pravosuđe: o delanju se prosuđuje u odnosu na počinioca. Protivljenje toj usredsređenosti na počinioca dolazi od filozofkinje prava Džudit Sklar (Judith Shklar). Ona zahteva senzibilnost u pogledu iskustava nepravde onih koje je ona zadesila.

Razlikovanje između nepravde i nesreće služi izoštravanju smisla za nepravdu i pojašnjavanju toga kako može da se reaguje na povređivanje čoveka. Ipak, razjašnjavanje smisla nepravde zavisi i od epistemološke perspektive: Miranda Friker (Miranda Fricker) diskutuje nepravdu kao epistemičku nepravdu (epistemic injustice). Njena teza je da nekoj osobi, posebno u pogledu na njenu sposobnost spoznaje, može da se učini nepravda tako što će se njeno iskustvo nepravde vrednovati kao naprosto nepostojeće, da će joj se, dakle, u istoj meri poreći sposobnost spoznaje. U slučaju nedostajanja veza s iskustvom i znanjem o mnogostrukim formama nepravde, a koji mogu da se nađu u odnosima vladanja i ugnjetavanja, onda se – tako argumentuje Ajris Marion Jang (Iris Marion Young) – naprosto ne poštuju povređivanja i iskustva mnogih socijalnih grupa. Predavanje treba da pokaže da nepravda, ukoliko se nastoji da joj se da jezički izraz, iziskuje etičko i epistemološko ispitivanje.

Profesor Kristina Šies (Christina Schües, Libek, Nemačka) završila je studije filozofije, politikologije i književnosti. Doktorat iz filozofije stekla je na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, SAD. Naučni je saradnik i nastavnik na univerzitetima Templ, Područja njenih istraživanja su istorija filozofije, fenomenologija i hermeneutika, etika i primenjena etika, antropologija, socijalna ontologija i socijalna filozofija, teorijska filozofija. Godine 2012. učestvovala je na konferenciji Poverenje i transparentnost – za novu Evropu (IFDT, Beograd).