Dennis Dierks: Kultura sećanja u multikulturalnim prostorima: Primer Bosne i Hercegovine u 19. i 20. veku

Smatra se opštim kulturološkim dobrom to da je sećanje centralan deo individualne i kolektivne konstrukcije identiteta, kao i to da sećanje može biti konfliktno. To potvrđuju mnogobrojni istorijski i aktuelni primeri. U poslednje vreme se istorijski orijentisana kulturologija sve više bavi isprepletenim sećanjima iz kojih neretko mogu nastati konflikti. Takvi konflikti često su posmatrani u kontekstu bilateralnih odnosa između dve nacionalne države.

Međutim, šta se dešava kad je sećanje konfliktno unutar jednog društva, šta se dešava kad nedostaju državne instance odnosno kad su preslabe da balansiraju između takvih konflikata? To je ključno pitanje za moderna pluralistička društva.

Izlaganje se približava ovoj problematici iz perspektive jednog istorijskog primera: Bosna i Hercegovina kao deo Austro-Ugarske monarhije. U središtu izlaganja nalazi se pitanje kako su različiti nacionalni pokreti postupali s multikulturalnim karakterom ove zemlje i kako su reagovali na postojanje različitih, u suštini konfesionalnih kultura sećanja. U centru pažnje će biti srpski nacionalni pokret.

Na temelju tog primera biće razmotreno kakvi metodološki instrumenti mogu biti korišteni za istraživanje kulturâ sećanja u multikulturalnim prostorima i da li to istraživanju sećanja otvara nove perspektive.