Holger Zaborovski: Dva predavanja

Nauka, tehnika i promišljanje „beskorisnoga“.
Hajdegerovo mišljenje i njegov doprinos naučno-teoretskoj refleksiji socijalnih nauka

Predavanje je posvećeno relevantnosti Hajdegerovog mišljenja, a posebno značaju njegove pozne filozofije, razvijane od sredine tridesetih godina 20. veka za celokupnu nauku. Pritom, pažnja će biti posvećena, s jedne strane nekim prominentnim tumačenjima Hajdegerovog dela koja ga shvataju kao neskrivenu apstinenciju i odbijanje da se pitanje o biću dovede u vezu s diskursima u drugim naučnim disciplinama.

S druge strane, sledeći isto pitanje o značaju Hajdegerovog kasnog mišljenja za naučne diskurse, Zaborovski se bavi nekim u relativno skorije vreme objavljenim tekstovima čiji značaj za ovu problematiku još nije dovoljno i sistematski preispitan.

Ovo se posebno odnosi na pokušaj da se polazeći od Hajdegera postavi pitanje o mogućnosti preispitivanja naučno-teorijske samorefleksije (npr. socijalnih) nauka, te na njihovo povesno (samo)pozicioniranje.

Osim toga postavlja se i pitanje o mogućem pozitivnom doprinosu Hajdegerove kasne filozofije razumevanju savremenog sveta ka osveta određenog tehnikom.

Priroda – um – sloboda. O prirodnopravnom mišljenju u filozofiji Novog veka

Pitanje kojim se bavi ovo izlaganje odnosi se na protivrečnost između novovekovne kontekstualnosti opstanka i savremenog značenja prirodnog prava, i pretenzije prirodnog prava na univerzalno značenje i nezavisnost od određenih religijskih, filozofskih i svetonazornih perspektiva.

Početak krize prirodnopravnog mišljenja može da se poveže sa Kantovom kritikom prirodnog prava i njegovom transcendentalno-filozofskom transformacijom koja prirodno pravo shvata kao prava slobode i uma. Kriza važenja prirodnog prava može da se shvati i kao kriza utemeljenja koja pre svega počiva na mnogoznačnosti i neodređenosti pojma „prirodno pravo“, ali i na sumnji u njegov stvarski karakter.

Zaborovski ukazuje na to da, uprkos mnogim kritikama, prirodno pravo pokazuje otpornost na sve zamerke i doživljava izvesnu renesansu. To se pokazuje pre svega u vreme krize pozitivnog prava (npr. za vreme nacionalsocijalističke vladavine i posle nje), kada se sve češće postavlja pitanje o postojanju prirodno datih prava.

Osim toga čini se da je prirodno pravo delotvorno i tamo gde se o njemu ne govori izričito. Povest i predanje prirodnog prava u novom veku i savremenim filozofskim paradigmama pokazuje momente kontinuiteta i razvoja koji sugerišu da se transformacija prirodnog prava može shvatiti i kao dešavanje njegovog produktivnog prisvajanja i produbljavanja. Stoga, u središtu savremenih razmatranja o prirodnom pravu treba da stoji problem njegove povesnosti.

O Holgeru Zaborovskom (Holger Zaborowski)

Studij filozofije, teologije i klasične filologije u Frajburgu, Bazelu i Kembridžu: M. Phil. (Cantab): M. St. (Oxon): promocije u Oksfordu (D. Phil.) i Zigenu (Dr. Phil.), 2005 – 2011 profesor na Filozofskom fakultetu Katoličkog američkog univerziteta u Vašingtonu, D. C.; 2012. godine preuzeo katedru za istoriju filozofije i filozofske etike na Philosophisch-Theologische Hochschule u Valendaru (Nemačka). 
Objavio je brojne radove o klasičnoj nemačkoj filozofiji i filozofiji dvadesetog veka, pre svega o fenomenologiji, hermeneutici, etici i filozofiji religije. Najnoviji objavljeni radovi: Spielräume der Freiheit. Zur Hermeneutik des Menschseins (Freiburg/München 2009); Robert Spaemann’s Philosophy of the Human Person. Nature, Freedom, and the Critique of Modernity (Oxford 2010); Eine Frage von Irrtum und Schuld? Martin Heidegger und der Nationalsozialismus (Frankfurt am Main 2010).