Mladen Dolar: Dva predavanja

2. oktobar 2014.
Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6

18.00 Projekcija filma Ernsta Ljubiča Biti ili ne biti (1942)
19.45 Predavanje Mladena Dolara Biti ili ne biti? Ne, hvala!
Osim autora, u razgovoru učestvuju Iva Nenić i Petar Bojanić.

Predavanje polazi od uverenja da je Ljubičev film Biti ili ne biti (1942) ozbiljan kandidat za možda najbolji film u filmskoj istoriji, mada se nikad ne pojavljuje na top-listama. Autor će tome prići s tri aspekta. Prvi aspekt: film je komedija snimljena krajem 1941. godine, u verovatno najmračnijem trenutku evropske istorije. Zašto se komedija može smatrati najboljim načinom sučeljavanja s fašizmom? Biće ispitane istorijske okolnosti, zatim istorija recepcije i otpora takvom pristupu. Biće reči i o Čaplinovom Velikom diktatoru, kao i o drugim velikim komedijama iz istog razdoblja. Drugi aspekt: kako komedija obrađuje pitanje biti ili ne biti? koje je, zapravo, najdramatičnije pitanje u čitavoj istoriji. Na kraju će biti razmotreno kako se komedija služi mehanizmom ponavljanja. U tom pogledu, film Biti ili ne biti predstavlja paradigmu koju je moguće uporediti s Hegelovom i Marksovom teorijom ponavljanja.

3. oktobar 2014.
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Kraljice Natalije 45

18.00 Predavanje Mimezis i ideologija – od Platona do Altisera

Čim se nešto imitra, to ostaje, ono obeležava imitatora. Nema nevine imitacije. Imitacija nužno utiče na onog ko imitira, nabolje ili (češće) nagore, a stvaranje proste kopije nečega nužno utiče i na original. To je verovatno najkraći način da se opiše Platonov stav o prirodi mimezisa u Državi. Cilj predavanja jeste da pruži kratak prikaz shvatanja misterioznih magičnih moći mimeze i pokušaja da im se suprotstavi. To je velika tema, te će se izlaganje usredsrediti na nekoliko perspektiva, počev od teatarske parabole Svetog Genezija, što će voditi Paskalu i Altiserovoj teoriji ideologije, te propitivanju načina na koje je modernost nastojala da se razveže od mimeze (Brehtovo otuđenje, ženskost kod Lis Irigare kao mimeza, Badjuov antimimetski stav, Frojdovo shvatanje magije i Lakanovo shvatanje uživanja). Šta je realno u mimetičkoj čaroliji, što je dovelo do tolikog razgranavanja estetike i političkih posledica? Izlaganje će izneti odbranu mimezisa, zastupajući stav da je modernost, proteravši tradicionalnu umetnost u prošlost mimeze i predstavljanja, zadržala jezgro mimeze u svojoj srži.