Ema Braun Duhirst Odsustvo pola i roda u misli Maksima Ispovednika: Izazov rodnim normama

Sveti Maksim Ispovednik bio je hrišćanski monah koji je živeo blizu Aleksandrije tokom sedmog veka. Bio je i ostao do danas veoma uticajan teolog. Međutim, jedan aspekt njegove teologije koji muči savremene naučnike jeste Maksimovo uverenje da su ljudi prvobitno bili zamišljeni da budu bespolni niti da imaju bilo kakve polne organe. To je izazvalo toliko polemike da su neki naučnici počeli da tvrde da bi trebalo da Maksimovo mišljenje uzimamo kao metaforu. Naučnici poput Kostakea (2013) tvrde da odsustvo roda u Maksovom delu treba shvatiti metaforički, te da predstavlja pre duhovno stanje uma u kome nema rodnih podela, nego fizičko odsustvo polne razlike. U ovom predavanju tvrdim da to nije slučaj. Maksima bismo zaista trebali shvatiti doslovno, a ne metaforički kada govori o prvobitno zamišljenoj bespolnoj ljudskoj prirodi, i o budućoj vaskrsloj ljudskoj prirodo u kojoj nema polnih razlika. Tvrdim da je vrlo malo dokaza koji podržavaju čitanje ovog stava kao metaforičnog.

Zatim predlažem tri načina na koje bi Maksimovo uverenje o odsustvi polnih razlika moglo poslužiti kao izazov rodnim ulogama i očekivanjima u našem sopstvenom društvu. Tvrdim da ako se neko složi sa Maksimom da je polna razlika nevažna za duhovni rast, onda to danas neminovno ima etičke posledice za društvo. Prema ovoj teologiji, ne postoje moralni razlozi za diskriminaciju na osnovu pola i roda. Isto tako, rodne uloge i mehanizmi koji ih prate i koji su prisutni u društvu nemaju moralno utemeljenje, što čini nevažnim stepen u kome se ljudi slažu sa takvim ulogama. Tada imamo dobar osnov da podržimo romantične ljubavi između ljudi istog pola ili roda, a takođe imamo i teologiju koja može utešiti one koji doživljavaju disforiju u sopstvenom telu. Ja tvrdim da iako Maksimov izbor da govori o savršenoj ljudskoj prirodi bez polnih razlike nekima može smetati, ima i dosta onih, koje crkve tradicionalno progone, a koji mogu da nadju utehu u takvoj teologiji.

Dr Ema Braun Duhrts je trenutno postdoktorant na Evangelističkom teološkom fakultetu Ludwig Maximillian Univerziteta u Minhenu, gde radi na projektu ‘Odsustvo pola i roda u ranoj vizantijskoj teologiji’. Projekat se fokusira na Grigorija Niskog i Maksima Ispovednika i razmatra uticaje koje je njihovo razumevanja čoveka kao bića bez roda moglo imati na vizantijske monaške prakse. Projekat takođe uzima u obzir važnost ovih nalaza za savremenu etiku i studije roda. Ema je objavljivala radove o Maksimu Ispovedniku i njegovoj relevantnost na niz etičkih tema, a doktorirala na Univerzitetu u Darmu (Durham) 2017. godine sa temom o Maksimu, etici vrlina i savremenim kritikama nacionalne države.

U ovom predavanju tvrdim da bismo Maksima Ispovednika zaista trebali uzimati doslovno a ne metaforički kada govori da prvobitna ljudska priroda nije uključivala polne razlike, i da će ih buduća vaskrsla ljudska priroda isključivati. Prema ovoj teologiji, ne postoje moralni razlozi za diskriminaciju na osnovu pola i roda.

Dr Ema Braun Duhirst je trenutno postdoktorant na Evangelističkom teološkom fakultetu Ludwig Maximillian Univerziteta u Minhenu.