Goran Gretić: Heidegger, Crne bilježnice – nacionalsocijalizam u obzoru povijesnosti bitka

U Hajdegerovim promišljanjima u Crnim sveskama treba istaći tri bitna problemska sklopa:

  1. Sam Hajdeger u različitim formulacijama sebe deklariše kao onog koji odobrava nacionalsocijalistički pokret, pri tome se radi o nužnom „suštinskom odobravanju“ nacionalsocijalizma iz „misaonih razloga“.
  2. Hajdeger zastupa specifični antisemitizam koji je utemeljen u povesnosti bića, tj. svetskom jevrejstvu se pripisuje karakteristično razarajuća uloga u istoriji Zapada.
  3. Moderne revolucije, prosvetiteljstvo i liberalizam, kao i amerikanizam, boljševizam i komunizam moderni su sistemi totalne diktature, a „imaju poreklo u judeohrišćanskom monoteizmu“.

Tekst Crnih svezaka iscrpno i jasno pokazuje da ono što Hajdeger smatra suštinom nacionalsocijalizma može biti pojmljeno i utemeljeno jedino u pojmovnoj aparaturi i određenjima iz Bitka i vremena, kao i ostalih radova nastalih tridesetih godina 20. veka. Drugim rečima, upravo iz duha vlastite egzistencijalističke ontologije Hajdeger je mogao da utemelji i opravda nacionalsocijalizam iz perspektive povesnosti bića.

Goran Gretić rođen je 1945. u Zagrebu. Diplomirao je filozofiju i sociologiju 1969. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Doktorirao je 1975. na Univerzitetu u Kelnu. Od 1976. radio je na Institutu za filozofiju Univerziteta u Zagrebu, čiji je direktor bio od 1986. do 1991. godine. Od 1998. godine je profesor filozofije na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Od 1989. do 1991. bio je predsednik Hrvatskog filozofskog društva. Objavio je šest knjiga i preko 70 naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. 2003. bio je gostujući profesor na Univerzitetu u Ahenu. Član je međunarodnog Hegelovog, Kantovog i Hajdegerovog društva. Od 1986. kontinuirano je direktor više međunarodnih kurseva u okviru IUC-Dubrovnik.