Jan Miler: Praxis und Lebensform

U filozofijama prakse i projektima metaetičkog naturalizma pojavljuju se mesta koja upućuju na Vitgenštajnov koncept „forme života“ i to na tipičan način kao argument za poslednji razlog koji treba da neutrališe naknadna skeptička pitanja: „Upravo tako delamo“. Izlaganje argumentuje u korist toga da političke, odnosno moralno reakcionarne i filozofski nezadovoljavaće posledice postaju neizbežne ukoliko se ukazivanje na našu formu života na ovaj način shvati kao „odgovor“. Složimo li se s Vitgenštajnom, onda odnos spram „forme života“ ne imenuje posljednji razlog, nego kritičku klauzulu o kojoj mora da se vodi računa pri traženju razloga za našu praksu.

Jan Miler (Jan Müller, 1979, Technische Universität Darmstadt), završio je studije filozofije i germanistike u Marburgu i Frankfurtu na Majni, 2004. a magistrirao radom o teorijama sećanja i pamćenja. Od 2008. godine je naučni saradnik na Univerzitetu u Štutgartu. Pre četiri godine doktorirao je na Univerzitetu u Štutgartu radom „Raditi, delati, znati. Delatnoteoretske studije o dijalektičkom pojmu rada“. Od 2010 naučni je saradnik na Tehničkom univerzitetu Darmštat. Područja njegove specijalizacije jesu filozofija delanja i prakse, teorije jezičkog delanja i (neo)pragmatskih teorija značenja, metafizika života, forma prava i politička forma. Težišta istraživanja su filozofija jezika, metafizika (i njena povest), politička filozofija, praktična filozofija i etika, estetika i teorija literature.