Jelena Govedarica: Grocijusova teorija prirodnog prava

Posredstvom plodnog heurističkog principa, analogije između pojedinaca i država u prirodnom stanju, Grocijus je artikulisao prvu modernu teoriju međunarodnog prava. Zaključujući u skladu s tom analogijom, tvrdio je da međunarodno prirodno pravo mora biti univezalno važeće u odsustvu pozitivnog međunarodnog prava ili svetske države. Međutim, kako nije bio spreman da dopusti labaviji pojam suvereniteta (koji je nužan da bi pozitivno međunarodno pravo postojalo), niti da zahteva osnivanje svetske države, Grocijusova upotreba pomenute analogije pokazuje se kao nedosledna.


Prema njegovom sudu, prirodno međunarodno pravo dovoljno je da uredi odnose među državama koje se nalaze u “prirodnom stanju”, ali ono mora imati obavezujući i prinudni karakter. Nakon detaljne analize njegove formulacije prirodnog stanja i prirodnih prava, društvenog ugovora i međunarodnog prava, autorka će istaći da su moralno uznemirujuće implikacije Grocijusovog zalaganja za normativni primat prirodnog prava, kada se uzme u obzir njegova definicija prava na kažnjavanje i svojinu, zapravo legitimizacija intervencionizma i kolonizacije. Zbog toga njegovu teoriju autorka karakteriše na paradoksalan, ali po njenom mišljenju adekvatan način – kao teoriju „militantnog pacifizma“.

Jelena Govedarica je doktorand na Odeljenju za filozofiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je i saradnica u nastavi na predmetu „Ranohrišćanska i srednjovekovna filozofija“. Njene osnovne oblasti interesovanja jesu Kantova etika i filozofija politike, moderna filozofija politike, teorija prirodnog prava.