Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški: Reagovanja javnosti i režima na knjigu Stranački pluralizam ili monizam: društveni pokreti i politički sistem u Jugoslaviji 1944-1949

Predavanje u okviru ciklusa „Sećanja na rad Instituta“

„Svrha ove rasprave iz naše novije političke istorije nije bila u tome da se potkrepi i opravda jedno od stanovišta u sporu oko prirode i uloge posleratnog stranačkog sistema, već da se unekoliko obnovi sećanje na ovo tako blisko a već zaboravljeno doba. Pokazalo se, naime, da je povesno sećanje naroda i stranaka relativno kratko, posebno u vremenima velikih prevrata, kada potonji događaji istisnu iz sećanja ljudi zbivanja prethodnih godina. Za masu današnjih čitalaca, čak i onih starijih, period od 1944. do 1949. je doba konačne pobede nad Hitlerom, obnove ratom opustošene zemlje i raskida sa Staljinom. Danas jedva da neko pouzdano zna da je Jugoslavija izašla iz rata sa svojevrsnim stranačkim pluralizmom i da je takav pluralizam u ono vreme bio legitiman. Štaviše, još manje je poznato da ovaj pluralizam, odnosno mogućnost udruživanja u različite političke stranke, nikada nije formalno ukinut, tj. da nisu donete ustavne i zakonske odredbe koje bi tu mogućnost izričito zabranjivale. A ovakva neobaveštenost nije samo posledica svesnog prećutkivanja već i uvrežene sklonosti da se slika sadašnjeg stanja stvari projektuje u bližu prošlost, koja tom stanju prethodi, pa da se minulo doba zamišlja i prikazuje samo iz perspektive današnjih ideoloških potreba i vladajućih interesa.“

Zaključne napomene prvog izdanja Stranačkog pluralizma ili monizma (1983)


O ciklusu Sećanja na rad Instituta

Istorija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju počinje neformalnim okupljanjem grupe univerzitetskih profesora kojima je od 1975. godine zvanično bio uskraćen rad na Univerzitetu. Ovu grupu sačinjavali su Zagorka Golubović, Trivo Inđić, Mihailo Marković, Dragoljub Mićunović, Nebojša Popov, Svetozar Stojanović, Ljubomir Tadić i Miladin Životić. Kao beogradski ogranak praxis filozofije, ova grupa predstavljala je važan deo intelektualnog, akademskog i političkog života u socijalističkoj Jugoslaviji. Dana 16. jula 1981. godine ova grupa profesora osniva Centar za filozofiju i društvenu teoriju u okviru postojećeg Instituta društvenih nauka, a 12. februara 1992. osamostaljivanjem Centra, Institut je dobio svoje sadašnje ime i status.

Cilj ciklusa Sećanja na rad Instituta jeste da javnosti predstavi i približi događaje koji su doveli do osnivanja Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, uticali na njegov razvoj, ali i da ih preispita iz današnje perspektive. Ovakav poduhvat ne treba shvatiti kao puku automemorijsku refleksiju unutar jedne Institucije. Ne samo osnivači, već i brojni drugi istraživači Instituta bili su uticajne i društveno i politički angažovane ličnosti (poput Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Vesne Pešić, Koste Čavoškog i mnogih drugih) i utoliko razvoj Instituta za filozofiju i društvenu teoriju predstavlja i svojevrsnu sliku istorije društveno-političkih prilika u Srbiji i Jugoslaviji.