Lana Zdravković: Politika emancipacije: misao–praksa militantnog subjekta ili šta nam poručuju globalne pobune, demonstracije i štrajkovi danas

Izlaganje se fokusira na promišljanje emancipatornog potencijala politike, odnosno mogućnosti i uslova za ostvarivanje politike emancipacije u vremenu „kapitalo-parlamentarizma“, kada je, u ime principa da je pravilo bolje od samovolje, a sloboda od ropstva, diskurs o demokratiji postao imperativ – posebno imajući u vidu aktuelne pobune, demonstracije i štrajkove po celom svetu.

U tom smislu, u izlaganju će se sugerisati da politiku treba nužno misliti izvan okvira koji nam se danas nudi kao podrazumevajući, zaključen i najbolji moguć, i koji je ostvaren u nacionalnoj, predstavničkoj, liberalno-demokratskoj državi, sa svim svojim postulatima u okviru kapitalističke ideologije koja se reprodukuje putem sistemskog nasilja.

Treba poći od aksioma da istinsko promišljanje politike nužno uključuje promišljanje temeljne radikalne jednakosti među ljudima, dakle kao neetatističku, nereprezentabilnu i neidentitetnu odnosno nekomunitarnu, odnosno kao nekonsenzualnu (disenzualnu) politiku emancipacije kojoj je inherentna egalitarna norma.

Cilj izlaganja je da se – u vremenu u kojem ne možemo ignorisati sve jasnije izražene želje ljudi da konstituišu takav oblik političke participacije koji će temeljiti na istinskoj jednakosti – otvori diskurs o „mogućnosti nemogućeg“, o politici emancipacije kao aktivnoj misli–praksi koju istovremeno i bez posredovanja razglašava i ostvaruje njen protagonista, aktivista, militant, i koja je posledica univerzalnog mišljenja u kojem se raspadaju sve razlike, koje za mišljenje postanu potpuno irelevantne.

U tom smislu je za promišljanje opstanka politike emancipacije, nužno promišljanje opstanka militantnog subjekta koji kroz misao–praksu situacijom upravlja tako da u njoj svaka neegalitarna izjava postane nemoguća: radikalna jednakost je nužna pretpostavka, a takođe i posledica istinske politike emancipacije.

Lana Zdravković je aktivna kao istraživačica, publicistica, politička aktivistica, kulturna producentkinja i umetnica (ne nužno u tom redosledu). Diplomirala je opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu sa tezom Samuel Beckett, novator romaneskne forme i doktorirala filozofiju na Fakultetu za postdiplomske studije u Novoj Gorici (Komparativni studiji ideja i kultura, Filozofski modul: transformacije moderne misli – filozofija, psihoanaliza, kultura) sa tezom Politika emancipacije: misao–praksa militantnog subjekta.
Zaposlena je na Mirovnom institutu – institutu za savremene društvene i političke studije. Uz to je suosnivačica i saradnica Instituta za umetničku produkciju i istraživanje KITCH, oboje u Ljubljani. U svom angažmanu neguje sinergiju teorijskog, aktivističkog i umetničkog pristupa istraživanju na područjima politike emancipacije, misli–prakse militantnog subjekta, radikalne jednakosti, političke/angažovane/kritičke umetnosti. Zanimaju je kontroverze moći prezentacije i ekscesa reprezentacije, potencijala subverzivnosti umetničkog dela, otvaranja prostora jednakosti kao procesa redistribucije čulnog, skandala telesnosti, identiteta i pripadnosti.