Lea Ipi Jedanaest teza o migracijama u kapitalističkoj državi

Tokom većeg dela prošlog veka, širenje glasačkih prava i s tim povezano korišćenje političkih prava značilo je da građanstvo ima potencijal da bude sredstvo političke emancipacije. Demokratsko građanstvo bilo je suštinsko za suprotstavljanje kapitalizmu kroz radikalne društvene reforme: ono je bilo jedan od temelja politike jednakosti za social-demokrate širom sveta. Savremeni trendovi u prihvatanju migranata pokazuju da je koncept građanstva još jednom postao sve više selektivan, roba koja se kupuje, prodaje ili uskraćuje u zavisnosti od volje političkih elita, čija dostupnost ponovo zavisi od klasnih podela. U svetlu ovih trendova, autorka smatra da je građanstvo od sredstva političke emancipacije postalo sredstvo društvene represije. Fokusirajući se na savremene primere integracije migranata, ona nastoji da pokaže kako su oni upotrebljeni zarad konsolidacije oligarhijskog karaktera kapitalističke države i učvršćivanja klasnih podela.