Marko Grdešić: Naslijeđe populizma: kako fokus grupe diskutiraju o Miloševićevom spoju nacionalizma i socijalizma

U predavanju se istražuju nasleđa „antibirokratske revolucije“ u Srbiji, talasa masovne mobilizacije koji je pod plaštom Miloševićevog populizma spojio nacionalne i klasne interese. Analiza se oslanja na podatke koji su prikupljeni u radu s pet fokus grupa u Novom Sadu, gradu u kojem se 1988. godine odigralo nekoliko značajnih mitinga.

Na koji način svoju ulogu u ovim događajima vide njihovi bivši učesnici? Šta danas misle o načinu na koji se u Miloševićevoj retorici kombinovao govor o klasno zasnovanim nedaćama radništva i isključujući nacionalizam kakav je iznedrilo pitanje Kosova?

Fokus grupe pružaju mogućnost običnim ljudima da razrade vlastita sećanja i stavove u podsticajnom i bezbednom okruženju. Perspektiva koja pitanja razmatra „odozdo“ odsutna je iz najčešće prisutnog narativa o „antibirokratskoj revoluciji“. Fokus grupe otuda postaju prilika da se da glas onima koji se nalaze na marginama društva. Uz to, fokus grupe se mogu pozabaviti „razradom prošlosti“, posebno zbog toga što su veliki populistički mitinzi odigrali ključnu ulogu u Miloševićevom neslućenom političkom usponu, i kanalisali  socioekonomski nemir karakterističan za osamdesete godine 20. veka u centrifugalnu nacionalističku dinamiku koja određuje sledeću deceniju.

Marko Grdešić je asistent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Magistrirao je politikologiju na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao sociologiju na Univerzitetu u Viskonsinu, SAD. Bavi se političkom sociologijom i političkom ekonomijom. Njegov doktorski rad istražuje dinamiku populizma u Srbiji tokom tzv. „antibirokratske revolucije“.