Michal Sládeček: Istorija i kolektivno sećanje: kontinuitet i diskontinuitet

U predmodernom dobu, počev od Herodota, smatralo se da istorija ima svoje utemeljnje u sećanju. Moderna istorijska nauka ih suprotstavlja, pokušavajući da istoriju utemelji kao objektivno znanje, koje se radikalno suprotstavlja sećanju kao nevalidnom mnenju, odnosno kao takvom koje je opterećeno uticajem interesa, pristrasnosti, subjektivnosti i perspektivnosti. Od Ničea, Bergsona i Albvaša javljaju se struje u filozofiji i društvenim naukama koje dovode u pitanje ovu razdvojenost, promišljajući vezu sećanja i istorije na nov način, smatrajući da između njih postoji kako napetost, tako i kontinuitet. Pojedini savremeni autori ističu da istorijska objektivnost neretko prikriva interes, odnosno da etabliranje i institucionalizovanje jedne verzije istorije služi potiskivanju kolektivnih traumi i sećanja marginalnih i obespravljenih grupa. Zbog toga je sećanju, da bi bilo verodostojno, neophodno istorijsko istraživanje zbog verifikacije i korekcije, dok je istorijskom znanju sećanje potrebno zbog smisla i vrednosne orijentacije.

Michal Sládeček je rođen 1967. godine, diplomirao je i magistrirao filozofiju na Filozofskom fakultetu, a doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Autor je jedne monografije i brojnih članaka u stručnim časopisima i zbornicima. Učestvovao je na domaćim i međunarodnim konferencijama, kao i na više naučnih projekata. Njegove glavne istraživačke oblasti su filozofija jezika i politička filozofija.