Milanko Govedarica: Habermasova filozofija psihoanalize

U delu Saznanje i interes Habermas je izložio svoje shvatanje frojdovske psihoanalize, u kontekstu ispitivanja krize kritike saznanja. Po njegovom mišljenju, ova kriza se ogleda u nekritičkom scijentizmu, odnosno, u tendenciji da se objektivistički prirodnonaučni model saznanja proglasi merom naučnosti i valjanosti saznanja uopšte. Habermas tvrdi da je i za Frojdovu teoriju karakteristično pogrešno scijentističko samorazumevanje, uprkos kritičkoj i hermeneutičkoj suštini psihoanalitičke tehnike. U tom smislu, on nastoji da razume Frojda bolje od njega samog, dokazujući da je psihoanaliza hermeneutička disciplina, a ne jedan oblik prirodne nauke.
U predavanju o ovoj temi nastojaćemo ne samo da izložimo Habermasovu kritičko-hermeneutičku rekonstrukciju psihoanalize, već i da ukažemo na njena ograničenja. Pokazaćemo da je Habermas suštinu psihoanalitičkog tretmana video u interaktivnoj samorefleksiji pacijenta, za koju je smatrao da analizantu omogućuje izlaženje iz pozicije objekta i poništavanje kauzalnih veza u vlastitom mentalnom životu. Kritici Habermasovog stanovišta pristupićemo iz ugla filozofije psihoanalize američkog autora Adolfa Grinbauma. Jedna od poenti do kojih ćemo doći, nasuprot Habermasu, jeste i ta da izlečenje od psihičke bolesti ne podrazumeva poništavanje, već potvrđivanje kauzalnih veza u mentalnom životu.

Milanko Govedarica (1963) je vanredni profesor (u izboru) na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistrirao je tezom „Aksiološki aspekti u Markuzeovom shvatanju erosa“, a doktorirao na temi „Filozofska analiza iracionalnosti: izmenjena stanja svesti i slabost volje“. Svoju univerzitetsku karijeru započeo je na predmetu istorija i teorija marksizma, a sada se bavi, prvenstveno, istorijom savremene filozofije, filozofijom psihoanalize i filozofskom psihopatologijom. Bio je višegodišnji sekretar Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i glavni i odgovorni urednik Teorije. Bio je na stručnom usavršavanju u Americi, na državnom univerzitetu u Čikagu (1998). Učestvovao je na mnogim međunarodnim naučnim skupovima, među kojima u Atini (1995), Budimpešti (1998), Dubrovniku (2006), Gracu (2007) i Birmingemu (2010). Objavio je dve knjige i nekoliko desetina naučnih radova. Ove godine, u izdanju Srpskog filozofskog društva, izašla mu je knjiga pod naslovom Filozofija psihoanalize – kompatibilnost scijentizma i hermeneutike.