Milenko Popović: Tehnološki progres, globalizacija i sekularna stagnacija

Prošlo je skoro devet godina od kada je buknula velika recesija 2007. godine. Međutim, očigledno je da oporavak ne teče dobro. U zemljama koje su bile u njenom središtu, dostignut je nivo bruto društvenog proizvoda od vremena pre krize, ali tek ponegde su privrede uspele, ako uopšte, da se vrate na predhodni nivo rasta. Sve se ovo zbiva uprkos tome što su godinama kamatne stope bile skoro na nuli. I još značajanije, skorašnji rast je ostvaren uz pomoć nepodesnih mera koje su stvorile uslove za nove finansijske mehure. Usled dužine trajanja velike recesije i vanrednih mera koje su bile neophodne da bi se savladala, među ekonomistima se raširio osećaj da se nešto veoma važno promenilo u savremenom svetu. Reč je o „sekularnoj stangaciji“, pojmu koji je Leri Samers vratio u ekonomsku teoriju krajem 2013. godine. Samersova definicija sekularne stagnacije može da se usvoji kao veoma korisna hipoteza i početna tačka za dalju i dublju analizu i istraživanje. Ali šta hipoteza o sekularnoj stagnaciji zaista znači? Šta se promenilo? Sa kakvim objašnjenjima ovog fenomena raspolažemo? I ako je zaista reč o sekularnoj stagnaciji, šta može da se učini povodom toga? O tome će biti reči u predavanju. 

Milenko Popović je rođen 1952. godine u Nišu. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Podgorici. Nakon toga je završio magistarske studije na Univerzitetu u Beogradu i doktorirao ekonomiju na Univerzitetu u Podgorici. Najveći deo karijere je proveo kao univerzitetski profesor, na državnom Univerzitetu u Podgorici, privatnom Univerzitetu Mediteran u Podgorici i Univerzitetu u Torontu. Radio je i kao istraživač pri nekoliko instituta i istraživačkih centara, među kojima su Institut ekonomskih nauka u Beogradu, Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća u Podgorici i Centar za ruske i istočno-evropske studije u Torontu. Trenutno predaje ekonomiju evropskih integracija, ekonomsku analizu i monetarnu ekonomiju na Fakultetu za poslovne studije, Univerzitet Mediteran, Podgorica. U fokusu njegovog istraživačkog i akademskog rada je ekonomija rasta i razvoja. Tokom zadnjih nekoliko godina pružio je značajan doprinos analizi i ocenjivanju izvora rasta u zemljama istočne Evrope i na Bliskom istoku i severnoj Africi. Osim toga, njegova akademska i istraživačka interesovanja uključuju institucionalnu ekonomiju, ekonomiju javnog sektora, ekonomsku analizu zakona i ekonomiju umetnosti i kulture.