Olga Nikolić: Horizonti savremene nauke i fenomenološka teorija smisla

Predavanje se fokusira na pitanje kako danas definisati zadatake nauke i filozofije i njihov međusobni odnos, vodeći se jednim od ključnih pojmova Huserlove fenomenologije, pojmom horizonta. Fenomenološki pojam horizonta neraskidivo je povezan s pojmom smisla: horizonti predstavljaju neodređeni, uvek promenljivi skup mogućih, još uvek nerealizovanih određenja koje objekti mogu imati za subjekta i koji objektu daju njegov određeni smisao. Pitanje smisla nauke Huserl je eksplicitno postavio u Krizi evropskih nauka, zahtevajući da se pravo razjašnjenje smisla naučnih pojmova i njene celokupne aktivnosti potraži u svetu života kao sveobuhvatnom horizontu svih naših smislenih aktivnosti.

Međutim, u svetlu neverovatnih otkrića savremene nauke, posebno kvantne fizike i astrofizike, primećujemo da smisao naučnih pojmova sve više izmiče iskustvu sveta života, koje je Huserl smatrao fundamentalnim izvorom njihovog smisla. Neke od danas najaktuelnijih naučnih hipoteza duboko se protive načinu na koji svakodnevno doživljavamo svet. Shodno tome, postavlja se pitanje: može li se naći opravdanje danas za Huserlov zadatak? Može li fenomenologija da doprinese nauci i kako?

Olga Nikolić diplomirala je 2014. filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U januaru 2016. stekla je master diplomu (summa cum laude) na Institutu za filozofiju Katoličkog univerziteta u Luvenu, odbranivši rad na temu „Huserlov pojam noeme i fenomenološka teorija smisla“. Polje njenog interesovanja uključuje fenomenologiju, filozofiju nauke i društvenu i političku filozofiju. Trenutno priprema predlog doktorske teze.