Otvoreni razgovori: Kako razumeti izbegličku krizu

Polemike oko uzroka, posledica i načina reagovanja na izbegličku krizu uvek implicitno sadrže određenu definiciju tog fenomena. Pozicije razumevanja biće različite s obzirom na to da li trenutno masovno kretanje ljudi sa Bliskog istoka i iz Afrike posmatramo kao izbegličku krizu, migrantski talas ili oba. Kako same definicije (izbeglica, tražilac azila, migrant, ekonomski migrant) pokreću određene politike?

Pošto se definišu polazne pozicije, biće potraaženi odgovori na nekoliko važnih pitanja. Pre svega, koji su najbitniji uzroci današnje krize? Kakvi ekonomski, ratno-(geo)politički, religijski i ekološki razlozi su doprineli eskalaciji „migrantskog pitanja“? Ne manje važno pitanje je i reakcija Evropske unije na trenutno stanje. Da li je odgovor EU potvrda odustajanja od vrednosti na kojima je ona izgrađena ili se možda radi o racionalnom, i iz perspektive bezbednosti gledano, prihvatljivom rešenju? Šta je „pravi“ razlog politike kvota i politike zatvaranja granica, a šta naknadna legitimacijska strategija? Da li i kako pristigle izbeglice mogu da utiču na promenu političke, religijske, demografske strukture EU ili na njen sistem socijalnog staranja? Jesu li dosadašnje strategije adekvatne za hvatanje u koštac sa predstojećim izazovima?

S druge strane, cilj je i da se preispitaju pozicije istočne Evrope u talasima masovne migracije. Jesu li reakcije vlada zemalja evropske periferije preterane i nehumane? Čine li one razdor u jedinstvenom evropskom političkom prostoru ili su nužna posledica načina funkcionisanja EU? Mogu li se opravdati slabijom ekonomskom razvijenošću u poređenju sa zapadnom Evropom, manjim imigracionim iskustvom, te strahom od nepoznatog – ili se radi o rasističkim praksama za koje ne postoji opravdanje? Za šta se vlasti pojedinih zemalja više brinu – za državnu kasu ili za sopstvenu „kulturu“ i vrednosti? Kako se pogled na izbegličku krizu i sprovedene politike koriste u internim i susedskim političkim borbama?

Takođe, neophodno je protumačiti i kakvu ulogu ima Srbija u tom kontekstu. Da li je podrška koju su izbeglice dobijale bila pravovremena i sistematska ili se predugo oslanjala na pojedinačne, dobrovoljne inicijative? Da li je dosadašnji relativno pozitivan odnos države prema izbeglicama nastao zbog toga što se Srbija videla samo kao tranzitna zemlja ili je u pitanju bilo korišćenje prilike da se popravi „slika Srbije u svetu“? Može li se javni diskurs o ovom pitanju definisati kao naklonjen izbeglicama, te da li je takav ton posledica empatije prema ljudima koji prolaze kroz izbegličko iskustvo ili relativne nezainteresovanosti ekstremno desničarskih stranaka i pokreta da dato pitanje postave visoko na svojoj političkoj agendi? Na kraju, kako tumačiti skorašnju odluku o zatvaranju „balkanske rute“? Da li je Srbija imala prostor za drugačiju reakciju?

1: „Izbeglička kriza“ u zemljama porekla, tranzita i destinacije 12.00-13.30

Marta Stojić Mitrović (Etnografski institut SANU), Nevena Gojković Turunz (sociološkinja), Vuk Vučković (Info centar za azil, Klikaktiv), Péter Vataščin (Univerzitet u Pečuju)

Moderatorka: Dunja Poleti, IFDT

2: Kako se Srbija kreće kroz „izbegličku krizu“ 14.00-15.30

Stefan Aleksić (novinar), Žarka Radoja (Kontrapress i RSE), Mirko Rudić (Vreme), Gordana Vukašin (pedagog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila)

Moderatorka: Gazela Pudar Draško, IFDT