Otvoreni razgovori

Motivacija za organizovanje novih Otvorenih razgovora proistekla je iz potrebe da u javnosti, sa svim zainteresovanim koleginicama i kolegama, promislimo i kritički prodiskutujemo poslednje događaje koji su uzdrmali Bosnu i Hercegovinu, ali, sudeći po medijskoj i propraćenosti na društvenim mrežama, i druge zemlje u regionu, uključujući i predizbornu Srbiju.

Već izvesno vreme gradove u Bosni i Hercegovini potresaju društveni protesti koji su započeli nasiljem, nastavili se mirnim protestima i kulminirali novim oblikom samoorganizovanja – plenumima – preko kojih građanke i građani BiH pokušavaju da formulišu svoje zahteve i da ih isporuče nadležnim organima uprave.

Brojna složena pitanja obeležila su recepciju javnosti kada su ovi događaji u pitanju. Da li je reč o spontanim ili organizovanim protestima? Koje su mogućnosti artikulacije izrazitog socijalnog nezadovoljstva u zemlji čijim uređenjem dominira etnički princip? Da li je u BiH etnički predznak nužno obeležje svakog izraza političkog ili je reč o iskonstruisanom prividu nužnosti koji održava etno-nacionalne elite na vlasti? Da li, i na koji način, protesti utiču na dinamiku odnosa između Federacije (u kojoj se dešava većina protesta) i Republike Srpske, kao i na ustavni okvir, odnosno Dejtonski sporazum?

Međutim, pored tog lokalnog, bosansko-hercegovačkog konteksta treba da govorimo i o pitanjima šire relevantnosti: mogu li se ovi protesti analizirati u kontekstu talasa građanskih pobuna koje su, tokom proteklih nekoliko godina, periodično iskrsavale u različitim delovima sveta? Svedočimo li novom “duhu vremena” koje će biti obeleženo čestim izlivima građanskog nezadovoljstva, provociranog sve dubljom ekonomskom krizom, bez jasne artikulacije zahteva i ciljeva? Mogu li ti protesti iznedriti nove oblike političkog mišljenja i oganizovanja ili bi takvo eksperimentisanje predstavljalo isuviše veliku opasnost s obzirom na rastuću snagu desnice i ekstremno nacionalističkih stranaka (vrlo često sposobnih, kako se pokazalo, da apsorbuju i kanališu socijalni i ekonomski bunt)? U tom smislu, koje nam poruke šalje iskustvo organizovanja plenuma u bosanskohercegovačkim gradovima? U čemu leži njihova privlačnost, ali i koja su im ograničenja? Mogu li plenumi biti sredstvo demokratizacije društva i politike?

Namera nam je da ova i brojna druga pitanja razmotrimo kroz sledeće panele:

1. Narativi u javnosti o “bosanskom proleću”. 11.00h–12.30h
Moderatorka/kratki uvod Jelena Vasiljević.

Teme: Društvena i medijska recepcija; lokalni i regionalni konteksti razumevanja; medijski i interesni “spinovi“; koje se sve poruke mogu iščitati iz ovih protesta, ko nam ih šalje, kome su sve upućene, a ko su posrednici u komunikaciji?

2. Plenum kao model organizovanja i političke mobilizacije. 13.00h–14. 30h
Moderator/kratki uvod Igor Cvejić.

Teme: Kakve su mogućnosti realizovanja direktne i horizontalne demokratije? Gde se ona može zateći između ideala i realnosti? Šta nam o tome govore beogradska, novosadska i najnovija iskustva organizovanja plenuma u Bosni? Da li za direktnu demokratiju dolazi u obzir kombinovanje sa parlamentarnom? Kakav se uspeh u društvenom angažovanju i kritičkom osvetljavanju društvenih problema može postići organizovanjem plenuma?

3. Mogućnosti političke artikulacije socijalnog nezadovoljstva. 14.45h–16.15h
Moderatorka/kratki uvod Gazela Pudar Draško.

Teme: Socijalno nezadovoljstvo i politička imaginacija. Kako se u politici operacionalizuju pokreti motivisani socijalnim nezadovoljstvom? Da li se klasa vraća u politiku i teoriju ili su u pitanju druge strukture/grupe/slojevi? Koja je njihova „sudbina“ u javnosti – partizacija ili nestanak? Institucionalno ili vaninstitucionalno delovanje – mogućnosti i efekti? Socijalni konflikti u službi nacionalnog sukoba?