Petar Bojanić i Sanja Todorović: Više od primera: dug (Schuld) u Kantovom spisu Pokušaj uvođenja pojma negativne veličine u filozofiju (1763)

Mesto navedenog Kantovog prekritičkog spisa iz 1763 i ono što on najavljuje uvođenjem jednog para refleksivnih pojmova je poznato. Međutim, imajući to na umu ovo izlaganje stavlja u fokus, ne bez razloga, složeni odnos tog spisa i pojma duga.

Dug je, za Kanta, svakako jedan od primera negativne veličine, ali dug je, za evropsku matematiku od XIII veka, glavni primer i opravdanje negativne veličine. Uvođenjem negativne veličine u filozofiju Kant zapravo u filozofiju uvodi jedan već modifikovani i formalizovani pojam duga. Negativna veličina, zatim, kao matematički „preparirani“ pojam duga, utiće, kod Kanta, i na samu logiku (realna suprotnost, naspram logičke suprotnosti itd), što ukazuje da bi pojam duga pored svog temeljnog antropološkog statusa, mogao, kao struktura, da ima i jedan temeljniji logičko kategorijalan status, tj.  status unutar okvira samog mišljenja. Upravo je priroda tog odnosa „uvođenja“ (dug kao metafora, analogija? Šta takva struktura nekako povezana sa dugom, zapravo „duguje“ dugu? Ako mu išta „duguje“ itd.) ono što treba problematizovati.

Međutim, odmah se nameće i povratno pitanje: šta biva sa shvatanjem duga u tom procesu. Osvrćući se na modifikaciju pojma negativne veličine koju je izvršio Kestner, matematičar i Kantov kolega, na koga se spis iz 1763 poziva, izlaganje nastoji da pokaže da i sam pojam duga Kantovim uvođenjem negativne veličine u filozofiju  ne ostaje nepromenjen. Izlaganje nastoji da učini nešto vidljivijim kako filozofija, makar implicitno, tretira dug, ali i obratno, kako na naše kolokvijalno shvatanje duga utiče, ili bi moglo da utiče, filozofsko iskustvo.

Sanja Todorović, po obrazovanju matematičar, prevodi savremenu francusku filozofiju. Oblast interesovanja: odnos matematike i filozofije, a posebno uticaj radova francuskih filozofa logičara Kavajesa i Lotmana, i grupe matematičara Nikola Burbaki na strukturalizam i poststrukturalizam.

Petar Bojanić je direktor Instituta za Filozofiju i društvenu teoriju. Rukovodi i Centrom za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP).