Đorđe Pavićević: Politički mesijanizam i demokratija: o mogućnostima političke samotransformacije demokratije

Predavanje u okviru ciklusa „Demokratija i etičke vrednosti: autonomija, egalitarnost, dostojanstvo“

Sekularizovana ideja političkog mesijanizma oživela je u političkoj filozofiji u poslednjih nekoliko decenija unutar demokratske teorije. Ona ukazuje na neukidivu otvorenost politike i otvorenu mogućnost ostvarivanja ciljeva mimo pravnog strukturisanja i institucionalne prinude, unutar nastajuće zajednice političkih istomišljenika/vernika.

J.L. Talmon je skovao ovaj pojam (mada se on može prepoznati pod oznakom mesijanizam već u Volterovom rečniku) da bi označio često hirovita i živopisna učenja o sveobuhvatnoj društvenoj regeneraciji koja su inspirisala različite pokrete, kružoke, zavereničke grupe, klike u prvoj polovini XIX veka. Ideja političkog mesijanizma sporadično se obnavljala u odnosu na strahove koje je proizvodila dominacija naučno-tehničkog načina mišljenja.

Kontekst u kome se on obnavlja u poslednjim decenijama jeste diskurs o krizi demokratske politike, tačnije deficita opravdanja demokratije koje bi moglo biti oslonac umne vere u sposobnost demokratskih ustanova da se regenerišu i transformišu kako bi se odgovarale na samopostavljene zahteve i zahteve iz okruženja.

Đorđe Pavićević vanredni je profesor na Fakultetu političkih nauka. Pre toga, radio je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Predaje kurseve iz savremene političke teorije, teorije pravde i ljudskih prava. Objavio je više desetina radova o temama iz etike i političke filozofije. Teme kojima se bavio su pravednost, javnost, odgovornost, političko pamćenje i problemi demokratizacije Srbije i njenog odnosa prema prošlosti. Koautor je monografije Politika i svakodnevi život (2003) zajedno sa Zagorkom Golubović i Ivanom Spasić i autor monografije Pravda i poredak: dometi i granice političke filozofije Džona Rolsa (2011)