Prezentacija knjige Aleksandra Molnara „Rasprave o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu (I i II)“

Rasprave o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu (I i II)
(Beograd: JP Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011)

 Na promociji su govorili Aleksandar Molnar, a sagovornik je bio Predrag Milidrag, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i glavni i odgovorni urednik časopisa Filozofija i društvo.

Prva knjiga Rasprave o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu Aleksandra Molnara posvećena je onim raslojavanjima političke filozofije u drugoj polovini 17. i u 18. veku koja su vodila obrazovanju ideološke konfiguracije moderne epohe. Molnar analizira ovaj proces na četiri najvažnija slučaja: nizozemskom (kroz postavljanje republikanizma na panteističke temelje u Spinozinoj političkoj filozofiji), engleskom (kroz otvaranje ranog liberalizma za nacionalni merkantilizam), američkom (kroz konfrontaciju liberalizma i republikanizma u redovima samih «očeva osnivača») i francuskom (kroz spoj demokratije sa ateizmom). Nakon toga, Molnar se okreće ka «posebnom putu» Nemačke, odnosno, još uže, Prusije i prati rastući afinitet njenog prosvetiteljstva ka teoriji državnog rezona, sve do momenta kada, u Hegelovoj političkoj filozofiji, poletanje Minervine sove ne bude najavilo postepeno utrnuće svih zraka prosvetiteljstva u rastućoj tami državnog rezona, postavljenog na nove, nacionalističke temelje.

Druga knjiga Rasprave o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu Aleksandra Molnara bavi se značajem Fridriha II Hoencolerna za prosvetiteljski pokret u Evropi, Nemačkoj i, posebno, Prusiji. Iako često slavljen kao najveći vladar-filozof, Fridrih zapravo to nikada nije bio: u njegovoj su ličnosti filozofske sklonosti oštro bile odvojene od vladarskih obaveza. Samim tim, njegova filozofska otvorenost ka prosvetiteljstvu nije se nužno preslikavala na njegovu vladavinu. Fridrih jeste bio prosvećeni apsolutni vladar, ali za tu kvalifikaciju nije bio relevantan njegov, inače nezanemarljiv političkofilozofski opus, nego isključivo protivrečna vladarska praksa, u kojoj su se prosvetiteljske ideje najtešnje preplitale sa nemilosrdnim postulatima teorije državnog rezona. Molnarov zaključak je otuda da je Fridrih ne samo odlučujuće oblikovao prusko prosvetiteljstvo, nego i da je posejao klice njegove propasti, rehabilitujući teoriju državnog rezona toliko da će ona već u narednoj generaciji moći da postane nezavisna od svih onih prosvetiteljskih pokrova u koje ju je on zavijao (počev od spisa Pobijanje Makijavelijevog Vladara) i da u nacionalizmu potraži svoje novo utemeljenje.

Aleksandar Molnar (1963) je redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu na Filozofskom fakultetu.  Predaje Istoriju političkih i socijalnih teorija, Klasične sociološke teorije i Uvod u sociologiju muzike. Objavio je više knjiga, među kojima i Raspravu o demokratskoj ustavnoj državi (u 5 tomova – 2001-2006), Oproštaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skupštine (2008) i Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita.