Prezentacija zbornika: RIZIK, MOĆ, ZAŠTITA

Uvođenje u nаuke bezbednosti
priredio Vlаdimir N. Cvetković
Službeni glasnik (edicija Studije Bezbednosti, sаizdаvаštvo sа Fаkultetom bezbednosti, Beograd)

učestvuju:
Mile Savić | Branko Romčević | Vojin Rakić| Vladimir Cvetković

http://www.slglasnik.com/biblioteka-drustvena-misao/edicija-studije-bezbednosti/rizik-moc-zastita

 

Šta jeste i šta sve može da znači bezbednost, koji je njen smisao, oblici itd. – pitanja su koja se danas analaze u fokusu gotovo svih tzv. društvenih nauka. Samim tim, svedoci smo izvanredne konfuzije u razlikovanju vrsta i rodova prilikom određenja pojma bezbednosti/sigurnosti, što je dalje praćeno beskrajnim ponavljanjem i ukrštanjem istih ili sličnih termina – samo u različitim kontekstima. Odatle slede nužne posledice u vidu beskrajnog cepidlačenja, razvlačenja značenja, tj. sadržaja i obima pojma, sve uz stalnu borbu protiv vetrenjača: izmišljenih ili stvarnih «bezbednosnih izazova, pretnji i rizika», konkurentskih teorija itd. Zahvaljujući hermeneutičkom kontekstu epohe u kome bezbednost zauzima bezmalo vodeću poziciju, novonastala pojmovna zbrka provocira mnoštvo zainteresovanih: od uvek senzitivnih filozofa i pomodnih političara do notornih „bezbednjaka“ koji, eto, ne mogu da veruju ko im se sve meša u posao. Najzad, poslovična profesionalna uskogrudost tradicionalnih policajaca, obogaćena ne retkim fah-idiotizmom novopečenih bezbednosnih istraživača i „intuicijom“ oduševljenih amatera, učinili su da „pitanja bezbednosti“ konačno izađu iz domena svagda sumnjičenih „vojnih“ ili još gore – „policijskih“ nauka.

Premda sakupljeni tekstovi nemaju jedinstvenu unutrašnju logiku, što će reći da nisu enciklopedijskog ili leksikografskog karatera (neki su teorijski, a drugi istraživački – empirijski usmereni; neki zahvataju široko, a neki su zaokupljeni sasvim specifičnim problemima), svi su oni podeljeni u odgovarajuće celine, onako kako priređivač ove knjige ocenjuje da je najprimerenije struktuirati novonastajuću naučnu oblast «nauke bezbednosti». Pritom se ovde ograničavamo na svojevsno uvođenje u nauke bezbednosti, više kao pokazivanje i ukazivanje, a manje ili nikako kao dovršenost ili konačnost u hijerarhiji metoda, oblasti i tema. Zato tekstovi u ovoj knjizi imaju za cilj da ilustruju, opišu i demonstriraju široko, ali ne i bezobalno polje nauka bezbednosti. Takva ambicija bi bila preterana za domaće prilike i mogućnosti, pogotovo ako imamo u vidu postojanje već etabliranih knjiga – priručnika iz date oblasti. Naša je namera da domaćeg čitaoca, uglavnom nesviklog na tematsku interdisciplinarnost, uputimo na tekstove koji, svaki iz svog ugla i za svoje potrebe, tematizuju ista ili slična pitanja bezbenosti: počev od pitanja filozofske provenijencije, preko ukazivanja na nivoe ili strukturne horizonte bezbednosnih analiza, upućivanja na ključne probleme, tj. „bezbednosne pretnje“, sve do pojedinačnih tematskih eksursa i institucionalnih pregleda unutar zadatih okvira koji skupa sugerišu da svaka vrsta tradicionalne bezbednosne specijalizacije više ne može da daje plodonosne rezultate. Da ne kažemo: više „nije bezbedna“.