Rastko Jovanov: Hajdegerove metapolitike

U martu 2015. objavljen je četvrti od planiranih devet tomova Hajdegerovih dnevnih beleški, poznatih pod nazivom “Crne sveske”. Prva tri toma su objavljena u 2014. i predstavljali su filozofski događaj godine par excellence. Hajdegerovi stavovi prema dnevno-političkim zbivanjima, nemačkom antisemitizmu i nacističkom “pogledu na svet” širom sveta su okarakterisani kao skandalozni, što je navelo mnoge filozofe da dovedu u pitanje status njegove filozofije u celini. Kontroverza oko odnosa Hajdegera prema nacizmu brzo se proširila i postala predmet filozofskih ispitivanja, naučnih konferencija i kolokvijalnih razgovora širom sveta. Čini se da poslednji objavljeni tom, koji sadrži Hajdegerove beleške od 1942. do 1948, još više potvrđuje (politički i duhovni) antisemitizam nemačkog filozofa. Kako su nam konačno postala dostupna u celosti Hajdegerova predavanja iz 30-ih i 40-ih godina prošlog veka, danas stojimo pred zadatkom da tumačenjem, ali i destrukcijom Hajdegera, oslobodimo uticajne poststrukturalističke teorije druge polovine XX veka, koje su se u velikoj meri napajale sa izvorišta Hajdegerove semantičke virtuoznosti, od (ne)očekivanog balasta, time što ćemo na temelju novo dostupnih izvora jasno utvrditi političke konsekvence inherentne Hajdegerovoj filozofskoj misli.

Takav zadatak se bitno odnosi na problematizaciju mogućnosti i svrsishodnosti metafizičkog razmatranja filozofije politike, koje često pada u opasnost da ideju politike tumači preko ambivalentnih i apstraktno-idealistički postavljenih pojmova, u Hajdegerovom slučaju pojmova Bića, revolucije i prostora, čime se samo osnažuje ekskluzivno određenje pojma slobode i postavljanje novih graničnih linija između individua. Možda odgovor na Hajdegerove politike leži upravo u jevrejskom nomadizmu?

Izlaganje će insistirati na pluralnosti i suštinskoj ambivalentnosti koja karakteriše odnos Hajdegerove filozofije prema političkom. Na početku izlaganja ukratko će se opisati istorija kontroverzi oko Hajdegerovog političkog angažmana, koja seže od 1946. preko 1966, 1987. i 2005. do 2014/15. Autor će ukazati i na skandalozni problem sa kojim se suočava “politika” publikovanja Hajdegerovih sabranih dela i otvoreno krivotvorenje i izbacivanje pojedinih delova izvornog teksta, čime se dovodi u pitanje kritičko-istorijski status ovog monumentalnog izdavačkog poduhvata u preko sto tomova. U drugom delu izlaganja autor će ujedno ocrtati problemski okvir u kojem će se kretati njegovo sopstveno istraživanje Hajdegera i političkog (Aristotel-Fihte-Hegel-Kelzen-Šmit-Larenz-Forsthoff).

Rastko Jovanov je naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Doktorsku tezu je odbranio na Univerzitetu u Beču (summa cum laude). Objavio je dve monografske studije i više naučnih članaka (na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku). Jedan je od priređivača dva zbornika na nemačkom jeziku iz socijalne ontologije i biopolitike, čije objavljivanje se očekuje tokom godine. Trenutno se bavi istraživanjem političke dimenzije Hajdegerove filozofije, socijalnom ontologijom, kao i problemom relativizma u savremenom ontološkom realizmu (novi i spekulativni realizam).