Rastko Jovanov: Kantova revolucionarna eko-politika in sensu cosmico: Svrhovitost prirode i prostori moguće istorije

Novovekovno razdvajanje prirode i istorije zadobija u Kantovoj transcendentalnoj filozofiji sasvim osoben oblik. Kant dovodi ove pojmove unutar istorije prirode (Naturgeschichte) u neposrednu vezu sa svojim shvatanjem (geografskog) prostora, (istorijskog) vremena i svrhovitosti prirode. Namera mi je da unutar konceptualnog polja omeđenog tim pojmovima razmotrim osnovne teze koje povezuju Kantove rane spise, Kritiku moći suđenja i njegovu pisanu zaostavštinu, teze koje sadrže nacrt jedne „revolucionarne” eko-politike kao implicitno prisutne u njegovoj filozofiji. Ove ključne prirodnonaučne pojmove filozofije kasnog prosvetiteljstva Kant ujedno eksplicitno povezuje sa svojim etičkim učenjem, odnosno pojmom dužnosti, i time nudi aktuelnom izazovu ekoloških pitanja i jedan geoetički argument, kojim se naglašava transcendentalna kritika antropocentrizma, a osnovi Kantovih pravno-političkih spisa – kao što je pravno-utemeljujuće shvatanje Zemlje kao čovekovog poseda – podležu reviziji.

Rastko Jovanov je studirao filozofiju na univerzitetima u Beogradu i Beču, gde je 2011. pod mentorstvom Hans-Dieter Klein-a (austrijski akademik, kompozitor i tvorac sopstvenog filozofskog sistema), odbranio doktorsku tezu Freiheit und internationales Recht. Die Geschichtlichkeit der Rechtsphilosophie Hegels (summa cum laude). Od decembra 2011. radi kao istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Njegove glavne oblasti istraživanja su: Kant i nemački idealizam, filozofija prava, teorija priznanja.