Slaviša Kostić: Rat kao etička nedoumica u pravoslavnoj perspektivi

Ciklus „Pravoslavlje i rat“

U modernoj pravoslavnoj teologiji postoje različita viđenja rata: od favorizovanja umerenog pacifizma do uzdizanja teorije pravednog rata. Ipak, nakon polemike Tolstoj-Iljin, a posebno nakon 1960-tih, sve više dolazi do izražaja princip po kome se rat sagledava kao nužno zlo. Vodeći proponent ovakvog etičkog principa je Stenli Harakas, dok su ga dalje razvili teolozi poput Džona Mekgakina i Filipa Lemastersa. Pored toga, vizantolozi poput Angelike Laiu i Džordža Denisa su ukazali da je vizantijska vojska isključivo ispoljavala defanzivnu taktiku. Zvanični dokument Moskovske patrijaršije Osnovi socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve takođe rat sagledava kao nužno zlo. Sa druge strane, teolozi poput Aleksandra Vebstera su napadali takvo viđenje ostajući verni načelima doktrine pravednog rata. U izlaganju ćemo ukazati da pravoslavno viđenje rata strogo govoreći ne može biti pacifističko, već reflektuje neizbežnost vojnog angažovanja u odbrambenom ratu dok, sa druge strane, Pravoslavna crkva treba ostati verna mirovnom zalaganju što jeste bitna odlika pravoslavnog etosa koji se posebno ogledao u vizantijskoj vojnoj praksi.

Slaviša Kostić rođen je 1975. godine u Beogradu, gde radi kao veroučitelj u XV beogradskoj gimnaziji. Diplomirao je 2003. na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Postdiplomske studije započeo je na Akademiji Sv. Vladimira, a trenutno je na master studijama religiologije pri Univerzitetu u Beogradu. Veroučitelj je od 2005. godine. Učestvovao je na nekoliko konferencija i međunarodnom skupu. Autor je više desetina stručnih prikaza i nekoliko stručnih radova koji su objavljeni u teološkim časopisima i časopisima društvenih nauka. Radi i kao prevodilac stručnih članaka i knjiga. Oblasti njegovog interesovanja su: politička teologija, biblistika, javna teologija, sociologija religije, filozofija religije.