Snježana Milivojević: Mediji, ideologija i kultura: pedeset godina kulturnih studija

U ovom predavanju razmatraju se glavne teme, ključne ideje i teorijsko nasleđe kulturnih studija. Kulturne studije su intelektualno veoma raznovrsno „diskurzivno polje“ koje čini skup teorijskih pristupa i istraživačkih praksi na raskršću između humanističkih i društvenih nauka. Pedeset godina posle nastanka Centra za savremene kulturne studije u Birmingemu, mesta gde je sve počelo, važno je podsetiti na kulturni obrt koji su omogućile u istraživanju medija, kulture i društva. Planetarni akademski uspeh, ali i kasna ovdašnja recepcija, često maskiraju dubinu ove promene i njihovog uticaja.

Naziv „kulturne studije“ upućuje istovremeno i na pristup i na istraživačko polje za koje je „kultura“ sfera značenja i praksi kojima nastaju i razmenjuju se, a ne skup kulturnih dobara – romana, slika, TV programa ili muzičkih spotova – što je uglavnom slučaj u studijama „kulture“. Po rečima Stjuarta Hola, Rejmond Vilijams je čuvenom tvrdnjom „kultura je obična, u svakom društvu i u svakoj svesti“ prekinuo dotadašnju elitističku tradiciju u istraživanju kulture i okrenuo se istraživanju običnog i svakodnevnog, prenoseći diskusije o kulturi sa literarno-moralnog na antropološki teren. Ovakvo viđenje „kulture“ otvorilo je vrata za nove pristupe, metode i rečnik koji bolje rade u njenom istraživanju. Iza skromnog naziva „studije“, pojavio se ambiciozni poduhvat redefinisanja diskurzivnih strategija „teorije“.

Kulturne studije su oživele ranu kritičku tradiciju u istraživanju medija, situirale kulturu u procese društvene (re)produkcije, a umesto neplodne podele na elitnu i masovnu kulturu teorijski obrazložile značaj popularne kulture. Istražile su ideološku prirodu kuturnih formi, njihovu ulogu u hegemonijskim procesima i održavanju društvenih hijerarhija na osnovu klasnih, rasnih, rodnih i seksualnih nejednakosti. I postavile masovne medije, pre svega televiziju, u centar istraživačkih interesovanja.

Postavljanje naizgled trivijalnog sveta popularne kulture na akademsku mapu je obogatilo razumevanje medija, kulture i savremenog društva uvidima koji pre toga nisu bili mogući. Ekskluzivnost ove običnosti nije uvek vidljiva. U jednoj polemici sa autorom koji je tvrdio da su kulturne studije samo skup truizama koji su toliko zdravorazumski da nipošto ne zaslužuju svu tu pažnju, Dejvid Morli je uzvratio da je upravo to što su ovi uvidi danas zdravorazumsko, opšte mesto, velikim delom zasluga kulturnih studija.

Snježana Milivojević je redovna profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i rukovoditeljka Centra za istraživanje medija FPN. Oblasti njenog naučnog i istraživačkog interesovanja su teorije medija i komunikacije, javno mnjenje, kulturne studije, politička komunikacija, medijska politika i regulativa, mediji i različitosti i mediji i politike sećanja. Autorka je monografija Mediji, ideologija i kultura, Media Monitoring Manual, Televizija u Evropi – Srbija, kao i velikog broja domaćih i međunarodnih istraživačkih projekata iz oblasti medijskih studija. Bila je Chevening Scholar na Univerzitetu u Oksfordu (2001) i Fulbright Visiting Scholar na Univerzitetu Kolumbija (2012-13) i gostujuća profesorka na više evropskih i američkih univerziteta.