Tamaš Šeregi Virtuality versus Simulacrum. On Participation and Critical Distance in Contemporary Art and Culture

Fokusiram se na pojam virtuelne umetnosti koja je nedavno postao veoma popularan. Smatram da u odgovarajućoj literaturi ono „virtuelno“ u umetnosti ostaje nedefinisano ili se upotrebljava tako da može pomešati sa pojmom simulakruma. Glavna svrha koja postignuta u većini umetničkih dela je pitanje immersion-a, koje, kao što pokušavam da pokažem, predstavlja upravo ono suprotno u odnosu na ono što je postignuto virtuelnošću. U pitanju je pogrešno prisustvo u odsustvu, za razliku od virtuelnog koje se može definisati kao stvarno odsustvo u prisustvu. Da bih dokazao svoj stav, vraćam se istoriju umetnosti koja prethodi novima medijskim umetnostima da bih pokazao da nova tehnološka sredstva, upotrebljena u novim medijskim umetničkim delima, nisu nepotrebna radi stvaranje virtuelnog umetničkog dela, ali ponekad se bukvalno onemogućavaju da bude nešto više od modernističkog prezentizma i društva spektakla koje se namće umetničkim delima i posmatraču.