Tri predavanja o Kantu

 Saša Hrnjez
Odsek za Filozofiju, Univerzitet u Torinu

(Po)ništenje vremena i mogućnost filozofije istorije 

Osnovno pitanje koje se želi postaviti jeste u kojoj meri transcendentalna formalizacija vremena sprovedena kod Kanta onemogućava koncipiranje vremena kao istorijskog, kao same povesti. Osim naznaka prema kojima Kantovi politički spisi kao i spisi o istoriji sugerišu drugačiju koncepciju vremena, koje ne bi bilo puko transcendetnalno-formalno vreme, biće uzeti u razmatranje oni odlomci iz Kantove estetike uzvišenog u kojima se govori o regresiji uobrazilja i ukidanju vremenskog uslova.

Da li političko i istorijski kontekstualizovano tumačenje Kantove analitike uzvišenog pruža osnovu za radikalno drugačiju koncepciju vremena, gde vreme postaje povest? Da bi se pokušalo odgovoriti na to pitanje pažnja će biti usmerena na završne stranice Hegelove Fenomenologije duha gde i sam Hegel zastupa tezu o ukidanju vremena uvodeći pojam pojmljene povesti (die begriffene Geschichte).

Analizirajući dve paradigme (po)ništenja vremena (Kantovu i Hegelovu) ostaje da se ispita kakva je veza Kantove analitike iskustva uzvišenog s Hegelovom fenomenologijom apsolutnog duha. Kao zaključak poslužiće teza da samo vreme koje je ukinuto u svom spoljašnjem postojanju i prevaziđeno kao linearno vreme prirodnih fenomena, može da se pojmi kao povest, te da samo takvo vreme odgovara društvenoj praksi ljudske egzistencije.

 Andrea Jovanović
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

With (from) all due respect: pitanje o pokretaču morala u Kantovoj praktičnoj filozofiji

Cilj izlaganje je objašnjenje Kantovog odgovora na pitanje šta je ono što čoveka pokreće u moralnom delanju. Međutim, da bi se došlo u poziciju da se na ovo pitanje odgovori, biće potrebno razmotriti nekoliko važnih elemenata Kantove filozofije morala. Za početak, da bi se razumelo šta Kant misli pod moralnim delanjem, to jest pod moralno vrednim delanjem, moraće biti razmotreno kako on određuje samu moralnu vrednost. Kada se to učini videće se da se pitanje o moralnom postupanju kod Kanta sastoji od dva povezana problema: problema prosuđivanja i problema izvršenja.
Stoga, drugi deo izlaganja biće podeljeno shodno ovoj razlici. Na kraju će biti pokazane  posledice koje slede iz tog razmatranja, vraćajući se na pitanje spočetka. Konačno, diskusije radi, biće otvorenp pitanje na koji način bi se Kantovi moralni uvidi mogli primeniti u kontekstu političke organizacije društava onda kada pitanje moralnog pokretača stavimo u neki konkretan istorijski kontekst.

Igor Cvejić
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Kant o osećaju 

Kantovo razumevanje osećaja primarno je određeno njegovom podelom osnovnih moći duše na tri: moć saznanja, moć žudnje i osećaj zadovoljstva i nezadovoljstva. Sledeći ovu podelu moraju se razlikovati odredbe predstava od odredaba odnosa prema predstavama. Ukoliko odredba odnosa predstave upućuje na stvarnost objekta radi se o moći žudnje, ukoliko upućuje na subjekat radi se o osećaju zadovoljstva i nezadovoljstva.
Teza koju će izlagač zastupati jeste da je osećaj, prema tome, ne neka predstava već subjektivno relaciono svojstvo neke predstave, naime, kauzalitet same predstave da se njeno stanje predstavljanja održi ili da se odbaci. Autor će pokušati da ukaže na to da obe dominantne interpretacije Kantovog shvatanja osećaja, kauzalna i intencionalna, propuštaju na pravi način da obuhvate ovaj ključni momenat.

Saša Hrnjez doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Torinu s temom „Tertium Datur. Sinteza i posredovanje između kriticizma i spekulativnog idealizma”. Pre toga filozofiju je studirao u Novom Sadu (B.A), Torinu (M.A), kao i na istraživačkim boravcima u Berlinu. Polja njegovog interesovanja jesu nemačka klasična filozofija, filozofska hermeneutika, politička teorija i estetika. Bavi se i filozofskim prevodilaštvom, prevodeći najviše s italijanskog, ali i sa engleskog, nemačkog i srpskog jezika. Jedan je od osnivača i član Kolektiva Gerusija. Član je uredništva časopisa Trópos. Rivista di ermeneutica e critica filosofica, kao i časopisa za teorijske prakse Stvar.

Andrea Jovanović je apsolventkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njeni teorijski interesi pokrivaju kritiku političke ekonomije, marksistički feminizam, teorije fašizma i antifašizma, kao i teorije rada u kapitalizmu. U poslednjih par godina održala je mnogobrojna predavanja, učestvovala u razlitičitim radionicama i prevela nekoliko tekstova i članaka sa polja marksističkih teorija. Članica je Kolektiva Gerusija (Novi Sad, Beograd).

Igor Cvejić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i doktorand filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnovne sfere njegovog interesovanja su teorije emocija, estetika i nemačka klasična filozofija. Trenutno završava doktorsku disertaciju pod nazivom „Kantova teorija osećaja“.