Željana Tunić: Nacionalna žalost kao forma kolektivnog sećanja na ubijenog premijera Zorana Đinđića. Uloga tanatopolitike

Predavanje treba da pruži uvid u karakter posthumne Đinđićeve popularnosti koja potvrđuje pretpostavku o tanatološkoj konstanti u okviri paradigme nacionalnog žaljenja i slavljenja vladara nakon smrti. U izlaganju, Željana Tunić će pružiti prikaz činilaca koji su oblikovali kolektivno sećanje na ubijenog premijera kao na žrtvu i mučenika.

Kao važan preduslov upotrebe Đinđićevog simboličkog potencijala treba da se istakne motivisanost određenih grupa da iskoriste vrednosni okvir u koji se Đinđić kao uzor dobro uklapa, a koji bi se mogao obeležiti tonom parole Smrt komunizmu, sloboda narodu.

Kao polazište istraživanja poslužiće Van Genepova teorija o obredima prelaza u čije se okvire smeštaju i analitički prate reakcije društva na smrt Zorana Đinđića koje dalje formiraju kompleksan registar sećanja na njega, i to onog koje treba da pruži i garantuje legitimitet u kontekstu tranzicije tj. onoga što se u javnom i političkom diskursku često naziva put Srbije u Evropu.

Predavanje predstavlja deo doktorskog projekta Željane Tunić na Univerzitetu Fridrih Šiler u Jeni u sklopu interdisciplinarnih doktorskih studija Kulturelle Orientierungen und gesellschaftliche Ordnungsstrukturen in Südosteuropa (Kulturne orijentacije i strukture društvenog uređenja u jugoistočnoj Evropi) koje finansira Nemačko istraživačko društvo (DFG) – DFG-Graduiertenkolleg 1412.

Željana Tunić završila je osnovne studije u Banjaluci, a master studije u Nemačkoj, u Jeni u sklopu programa za književnost, filozofiju i istoriju 18. i 19. veka, kao DAAD-stipendista. Magistrirala je na temu „Pojam nacije kod Dositeja Obradovića“. Oblasti njenog naučnog interesovanja čine politička antropologija, tanatologija, kultura sećanja i kulturni transferi. Na Institutu za slavistiku u Jeni radi kao docent za srpski jezik. Pored akademskog, bavi se i terapeutskim radom sa traumatizovanim izbeglim licima.