Željko Radinković: Tehnika kao medij

Razumevati tehniku kao medij, odnosno, preispitivati medijalnost tehničkog pristupa svetu, znači, s jedne strane, prevazići instrumentalistički pogled na tehniku koji se zasniva na tezi o neutralnosti tehničkih sredstava, i, s druge strane, udaljiti se od naturalističkih i antropoloških koncepata delanja koji su sami već tehnomorfni, tj. modelovani u skladu sa šemom tehničkog odnošenja prema svetu. Medijalnost tehnike polazi od konstitutivne potencijanosti tehničkih sredstava koja se zasniva na tome da se ona nikada ne iscrpljuju u potpunosti pri ispunjavanju postavljenog cilja delanja. Transfiguracioni potencijal tehničkog sredstva pokazuje njegov karakter mogućnosti, koji predstavlja izazov i za predstavu o subjektu kao instanci koja je u stanju da raspolaže tehničkim sredstvima. Ova medijsko-filozofska kritika instrumentalističkog shvatanja tehnike je sve više i sama dovedena u pitanje nadolaženjem novih tehnologija (nanotehnologije, genetička tehnika itd.) koje pospješuju nestajanje vidljivih mesta i baze iskustva ophođenja (gubitak „tragova“) sa tehničkim sistemima, koja je bila sačuvana u desubjektivizovanoj i neinstrumentalističkoj predstavi medijalnosti tehnike. Tzv. transklasične tehnike sad uključuju aparature višeg stepena koje su sposobne za sistemsku prefiguraciju svrha delanja (npr. u obliku tzv. inteligentnih okruženja). Reč je o tehnikama koje regulišu samu medijalnost tehničkih sredstava i ukidaju spontanost iskustva različitosti koja je proizilazila iz ophođenja sa tehničkim sredstvom kao medijalnim potencijalom.

Na osnovu ovog prikaza raspravljaće se o nekim mogućim rešenjima za izlazak iz krize delanja uzrokovane transklasičnim tehnikama, kao što je npr. novi pragmatistički pristup tzv. paralelne komunikacije koja se zalaže za tehnički potpomognutu institucionalizaciju komunikacije na relaciji čovek-tehnički sistem, koja treba da omogući transparentnost u pogledu na strategije sistema, osigura mogućnosti distanciranja korisnika od tehničkih sistema, uspostavi forume za diskusiju itd. Fenomenološka razmatranja problema nastalih na prelasku iz klasične u transklasičnu tehniku kritikuju ovaj pragmatistički pristup u pogledu na nemogućnost da uvidi samu ontološku uslovljenost teze o medijalnosti tehnike.

Željko Radinković je rođen 1969. godine u Banjaluci gde završava osnovnu i srednju školu. Od 1992. do 2011. godine živi, radi i studira u SR Nemačkoj. 2006. godine magistrirao filozofiju i istoriju. Magistarski rad iz oblasti filozofije na temu “Problem izvornosti iskustva kod Huserla i Hajdegera” (“Das Problem der Ursprünglichkeit der Erfahrung bei Husserl und Heidegger”). 2006–2010. godine doktorske studije iz oblasti filozofije na Institutu za filozofiju u Štutgartu pod nadzorom Andreasa Luknera (Andreas Luckner) i Klausa Vigerlinga (Klaus Wiegerling). 2011. godine promoviše na Univerzitetu u Štutgartu sa temom „Hermeneutika budućnosti“ („Hermeneutik der Zukunft“). 2003–2010. godine saradnik na interdisciplinarnom projektu „Neksus“ („Nexus“) na Institutu za filozofiju u Štutgartu. Od 2006. godine prevodi pretežno filozofsku literaturu sa nemačkog jezika. 2007-2008. godine saradnik na interdisciplinarnom projektu „Adipositas“ Univerziteta u Štutgartu. Od sredine 2011. godine saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.