Žan-Lik Marion u Beogradu i Novom Sadu

Seminar posvećen knjizi Žan-Lika Mariona Erotski fenomen (Akademska knjiga, 2015).

Uvodna reč:  Klaudija Serban (Univerzitet Tuluz 2)
Učesnici seminara: Branko Romčević, Časlav Koprivica, Dragan Prole, Igor Cvejić, Igor Krtolica, Mark Lošonc, Nikola Tanasić, Petar Bojanić, Predrag Krstić, Predrag Milidrag, Rastko Jovanov, Una Popović i Željko Radinković.

U svojoj filozofiji davanja (donation) Marion zaključuje da dosadašnje fenomenologije nisu u dovoljnoj meri uspele da zahvate način na koji nam se daju oni fenomeni (primera radi: vreme, lice, ljubav ili smrt) koji se ne mogu svesti na našu subjektivnost. U tom smislu se može reći da se osnovna namera Marionove filozofije sastoji u tome da se ostane veran bogatstvu iskustva koje nužno prevazilazi kapacitete čoveka.

Marion iz ove perspektive reinterpretira klasične filozofske autore (Avgustin, Anselm, Toma Akvinski, Dekart, Spinoza…), ali je zahvaljujući takvoj pojmovnoj prizmi uspeo da revitalizuje i hrišćansku teologiju, s jedne strane, i da pokaže relevantnost istorije filozofije kao filozofske discipline za postmetafizičko mišljenje, s druge.

Osim knjige Erotski fenomen na srpski jezik prevedeni su Marionovi članci, o Anselmovom ontološkom dokazu, Spinozinoj definiciji Boga, o ideji Boga u filozofiji XVII veka i jedan kraći tekst o Dekartu.

Žan-Lik Marion (Jean-Luc Marion), rođen 1946. godine, član je Francuske Akademije i počasni je profesor na Univerzitetu Pariz-Sorbona. Marion predaje i na Univerzitetu u Čikagu i rukovodilac je Dominikanske katedre Dibarl na Katoličkom univerzitetu u Parizu. Objavio je brojne knjige o Dekartu, fenomenologiji i teologiji (između ostalog, Dieu sans l’être [1982], Sur le prisme métaphysique de Descartes. Constitution et limites de l’ontothéologie cartésienne [1986], Réduction et donation. Recherches sur Husserl, Heidegger et la phénoménologie [1989], Étant donné. Essai d’une phénoménologie de la donation [1997], Au lieu de soi, l’approche de saint Augustin [2008]). Marionova filozofija se može shvatiti i kao radikalizacija fenomenološkog načela „Ka samim stvarima!“.