Odnos obrazovanja i emancipacije u savremenosti obiluje napetostima. Naslednici smo emancipatorskog potencijala prosvetiteljstva ali, kao nikada ranije, sumnjičavi prema tom potencijalu. Različite intelektualne orijentacije druge polovine dvadesetog veka – poput postkolonijalnih studija, feminizma i tako dalje – izložili su čitavu tradiciju prosvetiteljskog obrazovnog optimizma brižljivoj, prodornoj i povremeno razornoj kritici. Upravo zato što je klasični ideal emancipacije kroz znanje postao problematičan ili čak zastareo, čini se nužnim iznova promisliti i artikulisati samu ideja emancipacije. Želimo da istražimo da li, i u kojoj meri, pri propitivanju emancipacije, moramo da iznova mislimo i ulogu i cilj obrazovanja.
S obzirom na višeznačnost pojmova emancipacije i obrazovanja, očekujemo konferencijske priloge koji tematizuju i problematizuju njihov odnos. Neka „večita“, ali i do sada nedovoljno razmotrena pitanja se neposredno nameću: ko je subjekt emancipacije? Emancipacije od čega? Šta uopšte zamišljamo kada govorimo o emancipatorskom obrazovanju? Da li se obrazovanje koje emancipuje danas razlikuje od obrazovanja koje je ranije emancipovalo? Još (auto)refleksivnije: možemo li kritikovati ideološke, normalizujuće, konformističke funkcije obrazovanja a i dalje zastupati njegovu emancipatorsku ulogu? Konačno, da li je emancipacija uopšte poželjan cilj obrazovanja; ne instrumentalizujemo li obrazovanje već unapred postavljanjem tog pitanja?
Razumevanje odnosa emancipacije i obrazovanja umnogome utiče i na prakse potonjeg. Učitelji, nastavnici, profesori i drugi poslanici u obrazovanju, kao i donosioci odluka koje se odnose na politike obrazovanja, imaju vlastite, često suprotstavljene, vizije ovog odnosa. Da li i, ako da – kako, te vizije ostvaruju određene nastavne metode i sadržaje koje nalazimo u nastavnim planovima i programima? U kojoj meri zakonska rešenja određenih obrazovnih sistema podstiču, odnosno obeshrabruju, emancipatorski potencijal obrazovanja? Da li je i, ako jeste, kakva vrsta promena neophodna u tom pogledu i kako se ona može postići: drugačijim školovanjem, neformalnim obrazovanjem, reformom metoda podučavanja, učenja i ocenjivanja, novim nastavnim programima i udžbenicima? Dobrodošle su, dakle, i sve studije slučaja koje na posebnim primerima izlažu odnos ciljeva obrazovanja i sredstava za njihovo ostvarenje.
Ukratko, ova konferencija će se baviti preispitivanjem različitih vidova odnosa obrazovanja i emancipacije. Njen cilj je da okupi naučnike, istraživače, nastavnike, obrazovne savetnike, menadžere i organizatore, koji će razmotriti najnovija kretanja i trendove, te probleme i praktične izazove, koje nameće (pre)komponovanje ovog odnosa. Načelno, konferencija ima ambiciju da predstavi i empirijske studije i teorijska ispitivanja koja bi mogla doprineti tekućoj raspravi o statusu obrazovanja i emancipacije u dvadeset prvom veku.
Dobrodošli su predlozi za panel diskusije sa temama koje predlagači odrede, kao i autorski prilozi za sledeće tematske sesije:
Promišljanje odnosa obrazovanja i emancipacije: emancipacija obrazovanja ili emancipacija od obrazovanja?
- Da li ciljevi obrazovanja jesu, treba ili moraju da budu povezani sa društvenim ciljevima?
- Emancipacija kroz tradiciju ili od njene hegemonije?
- Da li teorijsko znanje može da emancipuje?
- Kako obrazovanje može da nadiđe savremenost i orijentiše se prema budućnosti?
- Emancipatorska teorija i obrazovna praksa: može li se naučiti emancipaciji?
- Društveni mediji, digitalni mediji i tehnologije: sredstva emancipacije ili novog ropstva?
- Vizije emancipacije i vidovi obrazovanja: ko i kako treba da odluči o svrsi obrazovanja?
- Može li učenje da emancipuje? Ako je odgovor da, koja su znanja i veštine za to potrebna i kako ih naučiti?
Naslovi tematskih sesija iznad samo su smernice: nisu ni restriktivni ni konačni. Konačni naslovi će se odrediti po prihvatanju izabranih sažetaka izlaganja.
Organizacija konferencije
Konferenciju organizuje EduLab – Laboratorija obrazovnih strategija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Postupak prijavljivanja
Prijave za Konferenciju treba slati elektronskom poštom na sledeću adresu: wse@instifdt.bg.ac.rs, najkasnije do 15. januara 2020. godine.
Zvanični jezici Konferencije su engleski i srpski.
Moguća su dva formata izlaganja: pojedinačna prezentacija i tematska rasprava.
Pojedinačno izlaganje ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta, a tematska rasprava duže od 90 minuta. Posebno dobrošlima smatraće se predlozi za dinamične, angažovane i inovativne rasprave.
Ljubazno vas molimo da naslovite vaše elektronsko pismo na sledeći način: „APP Prezime podnosioca“. Potpuni prilog, u .doc, .docx ili .pdf formatu (font Times New Roman, veličina 12, dupli prored), mora da sadrži:
- Sažetak (do 500 reči), uključujući naslov, ključne reči i format izlaganja (pojedinačno izlaganje ili tematska rasprava)
- Kratku biografiju (do 200 reči), uključujući ime i prezime, afilijaciju i kontakt imejl svih autora.
Sažetak i biografiju treba poslati kao zasebne dokumente, a apstrakti treba da budu spremni za anonimne recenzije.
Za ovu konferenciju ne postoji kotizacija. Programski odbor konferencije će izabrati izlagače na osnovu podnesenih sažetaka izlaganja. Knjiga sažetaka će se objaviti pre Konferencije i distribuirati tokom nje. Članci koji proizađu iz Konferencije naknadno će se podnositi i, u zavisnosti od njihovog kvaliteta, objaviti u periodičnim publikacijama i/ili zborniku radova renomiranog izdavača.
Obezbeđeno je osveženje tokom trajanja Konferencije.
Važni datumi
Rok za prijavu: 15. januar 2020.
Obaveštenje o prihvatanju prijave: 1. februar 2020.
Datumi Konferencije: 24-26. april 2020.
Smeštaj i putovanje
Omogućili smo da učesnici Konferencije rezervišu smeštaj sa popustom u hotelu Dunav u Sremskim Karlovcima. Cena smeštaja je 2000 RSD (otprilike 17EUR) po osobi za jednu noć u dvokrevetnoj sobi i 3000 RSD (otprilike 25EUR) u jednokreventnoj sobi. U cenu je uračunato noćenje sa doručkom. Broj soba je ograničen, pa će njihova dostupnost zavisiti od brzine prijave. Molimo vas stoga da u prijavi navedete da li biste želeli da rezervišete sobu u hotelu Dunav i da li biste želeli jednokrevetnu ili dvokrevetnu sobu. Plaćanje se vrši po dolasku u hotel.
Vebsajt hotela Dunav: http://www.hoteldunav.co.rs/
Ostale mogućnosti smeštaja: Hotel Prezident (http://premierprezidenthotel.com/sr-yu/), privatni smeštaj, AirBnB.
Programski odbor:
Igor Cvejić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Ana Dimiškovska, Filozofski fakultet, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju
Paula Garret Rucks, Koledž za obrazovanje i ljudski razvoj, Državni univerzitet Džordžija
Predrag Krstić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Nataša Lacković, Obrazovna istraživanja, Univerzitet Lankaster
Olga Nikolić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Đurđa Trajković, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
O Sremskim Karlovcima
Sremski Karlovci nalaze se na sat i po vožnje autobusom od Beograda i pola sata od Novog Sada. Postoji redovna autobuska linija između Beograda, Novog Sada i Sremskih Karlovaca (linije 61 i 62 iz Novog Sada i više operatora iz Beograda).
Sremski Karlovci su varoš bogate istorije. Izgrađena je na ostacima utvrđenja starih Rimljana i srednjevekovnih Mađara. Sremski Karlovci su bili duhovni, politički i kulturni centra Srba u Habsburškoj monarhiji, o čemu prevashodno svedoči tradicija njegovih obrazovnih institucija: tu se nalazi prva srpska gimnazija (osnovana 1791) i prva srpska bogoslovija, Bogoslovija Sveti Arsenije Sremac (osnovana 1794). Sremski Karlovci su znameniti i po svojim istorijskim spomenicima, prirodnim lepotama i odličnim vinarijama.
Korisni linkovi
Interaktivni vodič za Sremske Karlovce: http://www.doziviavanturu.com/sremskikarlovci/patrijarsijskidvorulica.html
Turistička organizacija Sremski Karlovci: https://www.karlovci.org.rs/index.php
Vikipedija: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Sremski%20Karlovci
Autobuski red vožnje:
Iz Beograda: http://www.bas.rs/RedVoznje.aspx?lng=sc
Iz Novog Sada: http://www.gspns.co.rs/red-voznje/gradski
Sa aerodroma Nikola Tesla Beograd:
https://beg.aero/lat/parking_i_prilaz/transport/javni_prevoz
Materijal za prehodne konferencije Čemu još obrazovanje? (Kovačica, 2014):
Program konferencije: http://www.instifdt.bg.ac.rs/cemu-jos-obrazovanje/
Zbornik sa konferencije: Sadržaj i Uvod
Za sva pitanja, molimo vas, pišite nam na sledeću adresu: wse@instifdt.bg.ac.rs