EduLab

Formiranje EduLab-a motivisano je neophodnošću upućenog, promišljenog i sistematskog odgovora na izazove koje različite obrazovne koncepcije i politike upućuju savremenom društvu. S jedne strane, upućenost pretpostavlja poznavanje razvoja samih ideja obrazovanja, njihovih različitih primena kroz istoriju, ali i relacije između ideja i praksi sa savremenim politikama obrazovanja. S druge strane, pod promišljenošću insistiramo na temeljnoj i stalnoj kritičkoj analizi i (samo)refleksiji spram ideja, praksi i politika obrazovanja. Konačno, sistematičnost omogućava uzimanje u obzir različitih nivoa obrazovanja i sve nivoe društva kroz koje se savremene koncepcije i prakse prelamaju i dolaze u dodir sa novim generacijama.

U rad EduLab-a su uključeni stručnjaci iz oblasti filozofije, sociologije, psihologije, pedagogije, politikologije, antropologije, andragogije i teorije književnosti uz stalnu otvorenost ka uključivanju novih članova. Naša vizija je da doprinesemo poboljšanju obrazovanja kroz istraživanje, saradnju i javno angažovanje.

EduLab ima tri glavna cilja:

• Da kroz interdisciplinarni naučno-istraživački rad ponudimo svežu teorijsku perspektivu na obrazovanje.
• Da učinimo temu obrazovanja prisutnijom u javnom prostoru kroz organizovanje predavanja, razgovora, debata, okruglih stolova i drugih javnih događaja sa uključivanjem što većeg broja relevantnih aktera u obrazovanju.
• Da rezultati teorijskog rada i javnog angažmana nađu put do praktične primene, kroz pronalaženje inovativnih rešenja za aktuelne probleme sistema obrazovanja, i stvaranje alternativnih obrazovnih sadržaja koji bi mogli da ožive interesovanje pre svega za humanistiku i društvene nauke, kako u školi tako i van nje.

Takođe nastojimo na povezivanju sa kolegama i institucijama u zemlji, regionu i šire sa sličnim ciljevima, jer stvaranje aktivne mreže zainteresovanih saradnika iz akademske zajednice i prosvete smatramo neophodnim za istinsko unapređenje obrazovne teorije i prakse.

U skladu sa navedenim ciljevima, glavne aktivnosti EduLab-a uključuju:

• Organizovanje međunarodne dvogodišnje konferencije Čemu još obrazovanje? (Why Still Education?) čiju će žižu svake godine određivati novi podnaslov. Ovaj događaj trebalo bi da podstakne intenzivniju teorijsku razmenu između stručnjaka iz Evrope i šire, i na taj način takođe i praktično doprinese unapređenju i inovaciji u pogledu obrazovnih strategija;
• Organizovanje čitalačkih radionica, predavanja, seminara, okruglih stolova, naučnih skupova i drugih događaja na temu obrazovanja namenjenih akademskoj zajednici i široj javnosti;
• Proizvodnju stručnih priloga i pokretanju naučnih debata na temu obrazovanja u zemlji, regionu i šire;
• Saradnju sa učiteljima, profesorima, vaspitačima, i organizovanje seminara posebno namenjenih zaposlenima u obrazovanju;
• Uticaj struke na javnost i donosioce odluka u pogledu obrazovnih politika;
• Kreiranje novih obrazovnih sadržaja i sredstava, pre svega u oblasti humanistike i društvenih nauka, sa posebnim akcentom na nove medije.

Koordinator:

Sekretarka:

Članovi / Članice:

Spoljni saradnici / Spoljne saradnice:

Aleksandar Milanković (Student doktorskih studija pedagogije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)
Aleksandar Ostojić (Ekonomski fakultetu u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu)
Aleksandra Peričin (Četvrta beogradska gimnazija)
Ana Buhtojarova (nezavisna istraživačica)
Dragana Purešević (Odeljenje za pedagogiju, Filozofski fakultet Beograd)
Gordana Sečević (OŠ “Sava Šumanović”, Erdevik)
Iva Subotić Krasojević (Centar za muzeologiju i heritologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)
Marija Petrović (Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet Beograd)
Marija Velinov (nezavisna istraživačica)
Mihail Buhtojarov (Sibirski federalni univerzitet)
Miloš Jeremić (Požarevačka gimnazija)
Nataša Lacković (Odeljenje za obrazovno istraživanje, Univerzitet u Lankasteru)
Nevena Mitranić (Odeljenje za pedagogiju, Filozofski fakultet u Beogradu)
Sanela Puljiz Široki (Osnovna škola i gimnazija “Tvrđava”)
Siniša Gavrić (Gimnazija u Aranđelovcu)
Stajka Rajić (Razvojno-obrazovni centar “Tutor”)
Tijana Velikinac (Prva kragujevačka gimnazija)

2025

• Đorđević, A., & Jovanović, R. (2025). Uloga digitalnih medija u razvoju identiteta i društvenih identifikacija kod mladih u multikulturalnom svetu. In N. Simić & M. Belić (Eds.), Razvoj etničkog identiteta mladih u interkulturalnom društvu (pp. 87–104). Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
• Fatić, A. (2025). Modal integrative psychotherapy: A logical integration of psychotherapy. Palgrave Macmillan.
• Fatić, A. (2025). Notes on the philosophy of trauma. Theoria, 68(3), 57–70.
• Hristov, Đ. (2025). Kant, Delez i diferencijalna teorija moći. Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije, 68(3), 175–188.
• Hristov, Đ. (2025). Kant, uzvišeno i Delezov pojam učenja. Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije, 68(1), 81–100.
• Iguman Glušac, S., Krstić, P., & Ostojić, A. (2025). Educational journeys through time: Overview and impacts. Issues in Ethnology and Anthropology, 20(1), 43–61.
• Krstić, P. (2025). Artificial form of life as the discrimination challenge for education: Non-human intelligence and schooling. AM Journal of Art and Media Studies, (36), 69–80.
• Milovanović, A. (2025). Empathy as a Cultural Process: A Critical Analysis of the Phenomenon of Empathy Through Socio-Cultural Psychology. Culture & Psychology, OnlineFirst.
• Nikolić, O., & Sekulović, A. (Eds.). (2025). Doživljaj obrazovanja [Tematski broj]. Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva, 6(1), 3–61.
• Sekulović, M., & Maksimović, Đ. (2025). Reforma srednjoškolskog obrazovanja između ideala i prioriteta: Prilozi u časopisu Nastavnik. In Vaspitanje i obrazovanje između teorije i prakse (pp. 437–446). Pedagoški fakultet.

2024

• Cvejić, I. (2024). Emotivno suočavanje sa svetom: utelovljenost, logika, autentičnost i društvena priroda emocija. Akademska knjiga.
• Cvejić, I., Plećaš, T., & Bojanić, P. (2024). Engagement with future generations: Unfulfilled empathy. Topoi, 43(1), 49–54.
• Fatić, A. (2024). Calling possible worlds into reality: The spiritual aspects of psychotherapy. Essays in the Philosophy of Humanism, 32(8)
• Fatić, A. (2024). Climbing Jacob’s Ladder: Collective action and humility in philosophical practice and psychotherapy. Revue Roumaine de Philosophie, 68(1), 183–194.
• Fatić, A. (2024). ‘Normalcy’ in behavioral philosophy and in spiritual practice. Religions, 15(2), 205.
• Fatić, A. (2024). Philosophy as therapy in a culture of personality disorders. European Journal of Bioethics, 15(2), 339–364.
• Fatić, A., Bulatović, A., & Žikić, S. (2024). Empatija i kolektivna dobrobit. Filozofska istraživanja, 44(3), 547–560.
• Fatić, A., & Bulatović, A. (2024). The vagaries of restorative justice: Borders between restorative justice and justice as punishment. In M. Milićević, I. Stevanović, & L. Ilijić (Eds.), Life in Prison: Criminological, Penological, Psychological, Sociological, Legal, Security, and Medical Issues (pp. 85–91). Institute of Criminological and Sociological Research.
• Fatić, A., & Hadžić, B. (2024). The family as an ethical category. Theoria, 67(4), 63–79.
• Fatić, A., Žikić, S., & Hadžić, B. (2024). Releasing the captive mind: Challenging the boundaries of the learned narrative. In S. Kozić & L. Janse (Eds.), Philosophy, Bioethics and Mental Health (pp. 29–49). Faculty of Philosophy and Religious Studies.
• Janković, M. V., Lipij, A. R., & Sekulović, M. R. (2024). Važna su samo pitanja: Filozofija sa decom u nekoliko (p)ogleda. Inovacije u nastavi, 37(2), 144–155.
• Karalić, E., Čaprić, G., Ranđelović, B., & Milovanović, A. (2024). Kvalitet nastave i postignuće učenika u domenu čitalačke pismenosti. In N. Gutvajn, B. Ranđelović, & M. Radulović (Eds.), PIRLS 2021 u Srbiji: Rezultati međunarodnog istraživanja razvoja čitalačke pismenosti u četvrtom razredu osnovne škole (pp. 109–124). Institut za pedagoška istraživanja.
• Krstić, P. (2024). Kritika prosvetnog uma. Akademska knjiga.
• Krstić, P. (2024). Gete s Floberom: obrazovni roman i ideja obrazovanja. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 72(1), 49–61.
• Krstić, P. (2024). Does education require emancipation? A historical analysis. In N. Lacković, I. Cvejić, P. Krstić, & O. Nikolić (Eds.), Rethinking education and emancipation: Diverse perspectives on contemporary challenges (pp. 25–46). Palgrave Macmillan.
• Krstić, P. (2024). Should androids go to school? In I. Nišavić, N. Mitranić Marinković, & P. Krstić (Eds.), Posthumanism and education: Transgression or interdependence (pp. 21–49). Transnational Press London.
• Krstić, P., Nikolić, O., Lacković, N., & Cvejić, I. (2024). On the relationship between education and emancipation. In N. Lacković, I. Cvejić, P. Krstić, & O. Nikolić (Eds.), Rethinking education and emancipation: Diverse perspectives on contemporary challenges (pp. 1–22). Palgrave Macmillan.
• Lacković, N., & Krstić, P. (2024). Epilogue: Future work in and for emancipatory education. In N. Lacković, I. Cvejić, P. Krstić, & O. Nikolić (Eds.), Rethinking education and emancipation: Diverse perspectives on contemporary challenges (pp. 227–231). Palgrave Macmillan.
• Milovanović, A. S., Bjelogrlić, A. Đ., & Jovičić, A. I. (2024). SHAALA-22: Construction and validation of the new academic self-handicapping scale. Inovacije u nastavi, 37(2), 1–18.
• Milojević, M., Krstić, P., & Baucal, A. (Eds.). (2024). O obrazovanju (Edicija Mislilište). Univerzitet u Beogradu.
• Mitranić Marinković, N., & Krstić, P. (2024). Should humans leave school? In I. Nišavić, N. Mitranić Marinković, & P. Krstić (Eds.), Posthumanism and education: Transgression or interdependence (pp. 217–234). Transnational Press London.
• Nišavić, I., Mitranić Marinković, N., & Krstić, P. (Eds.). (2024). Posthumanism and education: Transgression or interdependence. Transnational Press London.
• Pavlović, A. (2024). Škola i/ili nasilje. In M. Milojević, P. Krstić, & A. Baucal (Eds.), O obrazovanju (pp. 25–33). Univerzitet u Beogradu.
• Schmelz, N., & Krstić, P. (2024). Poluobrazovanje kao otuđeni duh: Adorno via Hegel. Theoria, 67(3), 49–61.
• Sekulović, M., & Ilić Rajković, A. (2024). Ways and sideways of emancipation: Dewey’s reception in different political eras of an other-than-Western context. In N. Lacković, I. Cvejić, P. Krstić, & O. Nikolić (Eds.), Rethinking education and emancipation: Diverse perspectives on contemporary challenges (pp. 65–85). Palgrave Macmillan.

Obrazovanje za obrazovanje – problemi, izazovi, perspektive

[SEMINAR O KNJIZI] Wolfgang Schmale – Istorija modernog prosvetiteljstva (Clio)

Daniel Marković – Promocija nove vrste obrazovanja: Grčko-rimski filozofski protreptik

Međunarodna konferencija WSE?

Čemu još obrazovanje? 4 Video, 2024

Čemu još obrazovanje? 3 Video, 2022

Čemu još obrazovanje? 2 Video, 2020

Čemu još obrazovanje? 1 Video, 2016

Čemu još obrazovanje? 4 Knjiga apstrakata, 2024

Čemu još obrazovanje? 3 Knjiga apstrakata, 2022

Čemu još obrazovanje? 2 Knjiga apstrakata, 2020

Čemu još obrazovanje? 1 Knjiga apstrakata, 2016

Čemu još filozofija? je program stalnog stručnog usavršavanja nastavnika akreditovan od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Seminar je akreditovan za 2025/6, 2026/7, 2027/8 godinu pod rednim brojem 599.

Kontakt osoba: dr Olga Nikolić, olga.nikolic@ifdt.bg.ac.rs

Izveštaji sa prethodnih razgovora

Otvoreni razgovor o obrazovnoj reformi – Beograd, 7. mart 2026.

Newsletter

Dragi nastavnici,

Nadamo se da ste dobro!

Želeli smo da vas obavestimo da EduLab (Laboratorija obrazovnih teorija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu) od novembra ove godine pokreće svoj newsletter.

Naša želja je da budemo u što neposrednijem kontaktu sa vama koji svakodnevno radite u školama i na kojima počiva naš obrazovni sistem.

Svakog drugog ponedeljka, počev od 3. Novembra 2025. slaćemo kratak mejl u kome ćemo vas ukratko obaveštavati o novostima, našim aktivnostima i prilikama za saradnju. Newsletter će uključivati i predlog teksta ili odlomka iz knjige koji smatramo važnim za razumevanje obrazovanja danas. Nakon 16 nedelja, voleli bismo da vas pozovemo da se okupimo na Institutu i razgovaramo uživo o temama koje smo zajedno čitali i promišljali.

Ako vam se ovo čini zanimljivo i korisno, prijavite se putem linka koji se nalazi ispod. Takođe možete pozvati koleginice i kolege da se prijave na newsletter tako što ćete im proslediti ovaj link.

LINK ZA PRIJAVU

Budite slobodni da nam pišete na:
edulab@ifdt.bg.ac.rs

Srdačan pozdrav,
EduLab tim