Laboratorija za društvenu kritiku (CriticLab)

Laboratorija za društvenu kritiku okuplja istraživačice i istraživače različitih teorijskih orijentacija koji izučavaju fenomen društvene kritike (ili ga i praktikuju). Oslonjeni na tradicije angažovane misli od antike do danas, članovi Laboratorije nastoje da izlože konkurentske modele kritike društva, te ispitaju njihovu zasnovanost i domet, značaj, uticaj i učinak.

Članovi Laboratorije posvećeni su ispitivanju temeljnih pretpostavki različitih vidova društvene kritike, njene istorije i teorije. Pojmovi koji se nalaze u ozračju prakse kritike društva biće predmet brižljive analize – počevši od same kritike i samog društva, preko aktuelnosti, angažovanja, do odgovornosti i zadatka ili duga mišljenja društvu – u jednom istraživačkom programu potpuno otvorenog ishoda.

Ovaj diskurzivni nivo analize biće dopunjen, odnosno prožet, istorijskim svedočanstvima. Ona treba da rasvetle kontekst društvene kritike: u kojim društvenim situacijama se kritika javlja, koje vidove zadobija, kakvim efektima smera a kakvim ishoduje. S jedne strane, misao usmerena na, koliko i upletena u, prosuđivanje o modelima uređenja nastojala je, od antike naovamo, da emancipuje od različitih vidova ideologije, ugnjetavanja i dominacije koje je detektovala. S druge strane, takva refleksija društvene stvarnosti je u svojim drugačije orijentisanim izdancima kroz različite epohe zagovarala otpor promenama, čak povratak ranijim organizacionim paradigmama, upućujući jednako kritičke dijagnoze i razložne prognoze društvima u kojima je obitavala. Ne bežeći, dakle, od sagledavanja političke uloge i statusa manifestovanih društvenih kritika, Laboratorija za društvenu kritiku se ne zatvara u stranačke rovove, već upravo iskušava njihovu zasnovanost i dalekosežnost.

Naročitu pažnju Laboratorija posvećuje savremenim formama i medijima kritike društva – ili njihovom manjku.

Planirane aktivnosti Laboratorije uključuju:

  • Ispitivanje svetskih i domaćih teorijskih egzemplara društvene kritike koji obeležavaju aktuelni akademski i javni prostor, međusobno suočavanje njihovog doprinosa i formulisanje unapređenih modaliteta kritike društva, kako u pogledu utemeljenosti argumentacije tako i u pogledu izvanteorijskih posledica.
  • Jednu žarišnu tačku ispitivanja predstavljala bi i izuzetno samorefleksivna forma teorijske društvene kritike, tradicija kritičke teorije, koja društvenu kritiku istovremeno koncipira i kao introspekciju, identifikovanje načina na koji kritika unutar sebe reprodukuje svoj pretpostavljeni predmet – ideologiju, ugnjetavanje i dominaciju – te, sledstveno tome, podstiče jedno nijansirano i oprezno promišljanje odnosa između teorijske kritike i bilo kog poduhvata modifikovanja društvene stvarnosti.
  • Terenska istraživanja potencijala kritike u društvu, prisustva ili odsustva kritičkog mišljenja, te njegovog vrednovanja, među pripadnicima društva koje se izlaže proceni. Istraživanja bi, u uznapredovaloj fazi rada Laboratorije, trebalo da omoguće i „testiranje“ modaliteta kritike formulisanih na temelju gorepomenutih ispitivanja, između ostalog u vidu detektovanja raskoraka između intendiranih nameravanih efekata i realnih ishoda savremenih kritičkih praksi.
  • Istraživanje konceptualnog i empirijskog međuprožimanja društvene kritike i angažmana, pojma koji na jednako plodan način izoštrava, odnosno usložnjava, naše razumevanje modaliteta odnosa između teorijske refleksije o društvenoj stvarnosti i praktičnih iskoraka u pravcu njenog preoblikovanja.

U svojim nastojanjima Laboratorija sarađuje sa srodnim naučnoistraživačkim institucijama i pojedincima u zemlji, regionu i svetu, kao i aktivističkim organizacijama koje neposrednije upažnjavaju društvenu kritiku.

Inicijatori: Marjan Ivković, Predrag Krstić, Adriana Zaharijević, Jelena Vasiljević, Mark Lošonc, Gazela Pudar Draško, Srđan Prodanović, Željko Radinković, Igor Cvejić, Milan Urošević