Loading Događaji

« All Događaji

Panel diskusija: Razgovori o populizmu

14. maja

Institut za filozofiju i društvenu teoriju vas poziva na panel diskusiju Razgovori o populizmu. Diskusija je inspirisana objavljivanjem dva zbornika koje su uredile profesorka Mirjana Nikolić i profesorka Milena Dragićević Šešić sa Univerziteta umetnosti u Beogradu: Mediji, kultura i umetnost u doba populizma (objavljen 2018. godine) u čijem fokusu su promene u politici, kulturi i medijima u eri populističkih politika i Situating Populist Politics: Arts & Media Nexus (objavljen 2019. godine) koji se bavi umetnošću i medijima u okvirima kulturnih i javnih politika kao odgovora na populističke i nacionalističke zahteve.

Iako većina teoretičara insistira na činjenici da je fenomen populizma složen i teško razumljiv, gotovo svi naglašavaju da je populizam definisan kao doktrina „u ime naroda“ koja artikuliše socijalne emocije u političkim programima i u političkim borbama. „Poziv ljudima“ mora biti dinamičan, nudeći političke akcije u ime potreba ljudi. Dakle, doba „geopolitike emocija“ koje deli ne samo kontinente već i društvene elite od naroda, povoljno je za razvoj populizma. Najvažnija definicija populizma pripada Danijeli Albertaci i Dankanu MekDonelu koji populizam određuju kao ideologiju koja „suprotstavlja vrli i homogeni narod protiv niza elita i opasnih„ drugih “prikazanih kao lišavanje (ili pokušaj lišavanja) suverenog naroda njegovih prava, vrednosti, prosperiteta, identiteta i glasa “. Stoga se populizam proučava kao ideologija koja duboko prožima moderna društva i odražava se na gotovo sve segmente socijalnih i javnih politika i praksi, značajno oblikujući sfere politike, kulture, medija, čak i umetnosti.

Populizam postepeno, iako ne mnogo vidljivo, ulazi u centar interesovanja srpske nauke i srpskog društva. Još od sredine osamdesetih godina XX veka populistička komunikacija, u početku gotovo neprimetno, osvaja medijski i kulturni prostor Srbije, da bi devedesetih preovlađivala u javnom diskursu i značajno uticala na oblikovanje javne sfere, njenih idejnih i estetskih vrednosti. Istoričari, poput Dubravke Stojanović, smatraju da je Srbija „avangarda populizma“, da se početak populizma može vezati za rane sedamdesete godine XIX veka. Ona kaže: „Srbija je duboko i dugo u populizmu da se slobodno može tvrditi da iz populizma nije ni izlazila“ i dodaje da je Latinka Perović populizam otkrila kao kontinuitet u našoj istoriji.

Diskusija će se baviti širokim spektrom tema koje pokazuju različite načine na koje populistička politička komunikacija ulazi u javnu sferu, ali i specifičnije, u kojoj meri su umetnost, kultura i mediji pod uticajem političkog populizma.

Učesnici:
Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita Univerziteta umetnosti u Beogradu
Mirjana Nikolić, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu
Monika Mokre, viši naučni saradnik na Institutu za studije kulture i istoriju pozorišta Austrijske akademije nauka
Mika Pjukonen, profesor kulturne politike na Univerzitetu Jivaskila i docent sociologije na Univerzitetu u Helsinkiju
Marjan Ivković, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Mark Lošonc, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Detalji

Datum:
14. maja

Mesto

Online

Organizator

IFDT