Loading Događaji

« All Događaji

Vasko Kelić: Dovoljna zadovoljenost ljudskih kapaciteta kao pristup problemu pravde

2. novembra 12:00 - 14:00

Suficijentarizam predstavlja teoriju pravde po kojoj je društvena pravda zadovoljena kada svako poseduje dovoljnu količinu relevantnih dobara. To nužno ne podrazumeva da je reč ni o maksimalnoj niti o jednakoj količini. David Akselsen i Lase Nilsen su nedavno predložili verziju suficijentarizma po kojoj prag dovoljnosti treba biti postavljen na nivou slobode od prisile u realizaciji bilo kog od nečijih centralnih kapaciteta kao što su ishrana, smeštaj, obrazovanje ili politička participacija. Budući da uzima ljudske kapacitete u obzir, ovo gledište bi se moglo nazvati kapabilitarijanski suficijentarizam. Cilj mi je da ovo gledište odbranim od dva moguća prigovora. U mojim odgovorima na oba prigovora kapacitet društvenog statusa će imati ključnu ulogu. Prvi prigovor koji ću razmatrati je Prigovor indiferentnosti po kome suficijentaristi neprihvatljivo zanemaruju nejednakosti iznad pragova dovoljnosti. Argumentovaću da dovoljnost društvenog statusa može jedino biti zadovoljena putem jednakosti društvenog statusa čiji nedostatak leži u osnovi intuicija na kojima je baziran Prigovor indiferentnosti. Drugi prigovor je Prigovor srozavanja koji može biti upućen nakon što kapabilitarijanski suficijentaristi odgovore na Prigovor indiferentnosti. Prigovor ukazuje da odstranjivanje nejednakosti može na pogrešan način dozvoliti nekome da dostigne jednakost otimajući dobra od bolje stojećih bez činjenja dobrog ijednom pojedincu. Tvrdiću da kapabilitarijanski suficijentaristi mogu izbeći Prigovor srozavanja ukazivanjem da je nejednakost društvenog statusa nastala diskriminatornim aktom srozavanja veća od nejednakosti društvenog statusa koja inicijalno može postojati iznad praga dovoljnosti u kapacitetima koji utiču na društveni status.

Vasko Kelić je rođen 18. oktobra 1996. godine u Beogradu, Srbija. U tom gradu je završio gimnaziju i 2019. godine diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranivši diplomski rad "Namere autora, umetnički pokušaji i umetnička dela" pod mentorstvom dr Monike Jovanović. Diplomu mastera filozofije stekao je 2020. godine na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Tom prilikom odbranio je master rad "Pristupanje problemu brojeva" kod dr Andresa Molesa. U master tezi je zastupao ideju da u standardnim situacijama postoji moralna dužnost da spasimo veći broj ljudi. Uvide iz teze predstavio je na onlajn studentskoj konferenciji "Etika i njene aplikacije" organizovanoj na Univerzitetu u Zagrebu, Hrvatska. 2018. godine u srpskom filozofskom časopisu ""Filozofske studije"" objavio je rad ""Minimalna država i prava neljudskih životinja"" u kome je zastupao tezu da institucije minimalne države ne mogu u adekvatnoj meri da zaštite prava neljudskih životinja. Polja stručnog interesovanja su mu politička filozofija, etika i filozofija umetnosti.

Detalji

Datum:
2. novembra
Vreme:
12:00 - 14:00
Web sajt
https://zoom.us/j/97864873989

Mesto

Online

Organizator

IFDT