U javnosti se već godinama raspravlja o predlogu za standardizaciju srpskog jezika koji uključuje i ženske oblike profesija poput psihološkinja, sociološkinja, čak i lingvstkinja, a za koje se tradicionalno koristi muški rod nezavisno do pola osobe na koju se odnosi. Kao polaznu tačku u ovom predavanju uzimamo feminističku borbu za ravnopravnost među polovima, i analiziramo nekoliko glavnih argumenata protiv ove promene i njihovu validnost. Najčešći argument protiv ovakve promene je to da nije prirodna, da su gramatički oblici koji iz nje proisteknu rogobatni, gramatički degradirani, a pominje se i nasilje nad jezikom. Mi ćemo preispitati prirodnost jezika i intuiciju koja o tome sudi, i videćemo koliko je, u stvari, ta prirodnost promenljiva.

Sledeći argument protiv ovog predloga je da je istaknutost oblika ženskog roda u sukobu sa borbom za ravnopravnost među polovima. Ova tvrdnja se oslanja na hipotezu da je gramatika efikasan, ekonomičan sistem koji nas prisiljava na hijerarhiju među oblicima, te da ženske oblike svrstava u gramatički inferiornu (markiranu) poziciju. U ovom predavnju dovešćemo u pitanje markiranost ženskih oblika i njenu vezu sa položajem žena u drutštvu.

Treći argument protiv ovog predloga pronalazimo u kontekstu otpora prema političkoj korektnosti. Zaključićemo ovo predavanje osvrtom na to koliko je uvođenje ženskih oblika samo distrakcija, a u kojoj meri može da pomogne feminističkoj borbi za ravnopravnost.

Ivana Đurović je doktorantkinja lingvistike na Gradskom Univerzitetu u Njujorku (Graduate Center, City University of New York). Predaje više lingvističkih predmeta na fakultetima širom tog univerziteta, uključujući uvod u lingvistiku, sociolingvistiku, strukturu jezika, itd. Osim odnosom društva i jezika, Ivana se bavi i formalnom semantikom. Tema njene disertacije je kompoziciona struktura kondicionala u srpskom jeziku.