Posebno snažan razlog za vakcinaciju protiv zaraznih bolesti, temeljen na razmatranjima o šteti, jeste doprinos ostvarenju kolektivnog imuniteta na nivou populacije. Ali, kolektivni imunitet sam po sebi nije dovoljan za snažnu moralnu obavezu vakcinacije u svim okolnostima, s obzirom na to da ta obaveza značajno slabi u okolnostima izrazito niske i izrazito visoke vakcinisanosti. U izlaganju nudimo dva dodatna argumenta na temelju štete, koji zajedno s argumentom na temelju kolektivnog imuniteta učvršćuju našu moralnu obavezu.

Prvo, tvrdimo da bi sami pojedinci trebalo da izbegavaju da druge izlažu riziku, te da ovo razmatranje postaje snažnije što je više nevakcinisanih, tj. što je niža stopa vakcinisanosti. Drugo, obrazložićemo dva pragmatična razloga za vakcinacuju iznad praga kolektivnog imuniteta, a koji se tiču nestabilnosti vakcinisanosti i populacione heterogenosti, te ćemo tvrditi da je vakcinacija iznad praga mera predostrožnosti za podsticanje kolektivnog imuniteta.

Takođe ćemo pokazati da razmatranja o šteti imaju normativni primat u stvaranju ove obaveze u odnosu na razmatranja o poštenju. Iako su razmatranja o poštenju potpuno suvisla, ona su u najgorem slučaju sekundarna, a u najboljem slučaju komplementarna razmatranjima o šteti.

Viktor Ivanković doktorirao je 2019. godine političku teoriju u okviru Doktorske škole politikologije, javnih politika i međunarodnih odnosa, Central European University u Budimpešti. Od 2020. je asistent pri Institutu za filozofiju u Zagrebu. Objavljuje mnoge radove na poljima političke filozofije i praktične etike/bioetike (od čega poslednje uglavnom u kolaboraciji sa Savićem), a u radu se posebno posvećuje proučavanju moralnih dimenzija bihejvioralnih uticaja (tzv. nudge).

Lovro Savić je doktorand Ethox Centra pri odeljenju za populaciono zdravlje i Green Templeton College-a, Univerziteta u Oxfordu. 2017. diplomirao je filozofiju na odeljenju za etiku, socijalnu i političku filozofiju Univerziteta u Groningenu (Holandija), te bioetiku na Univerzitetu u Leuvenu (Belgija) 2018. godine. Područja istraživačkog i akademskog interesa uključuju bioetiku, etiku javnog zdravstva, te filozofiju psihijatrije i medicine.