ShoahLab: Laboratorija za izučavanje Holokausta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju organizuje razgovor o knjizi Nevene Daković, redovne profesorke Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, „Slike bez sećanja: trauma, film, transmisija“ (Fakultet dramskih umetnosti, 2020).

Razgovaraćemo o preplitanjima sećanja i traume u predstavljanju Holokausta i drugih genocida i ratnih zločina u filmskoj umetnosti, kao i o specifičnostima filmskog žanra koji za temu uzima traumatična sećanja. Neka od pitanja koje ćemo pokrenuti su: kako filmska umetnost uokviruje i promišlja uloge žrtve, počinioca i svedoka; kako se predstavlja i promišlja istorija u filmskom diskursu; i kako se sećanje kao trauma prenosi i nadograđuje kroz umetnost na prostoru bivše Jugoslavije.

„Naslov knjige ‘Slike bez sećanja’ ukazuje na preokretanje uobičajenog određenja Holokausta kao sećanja bez slika i reči u suprotnu tvrdnju da je trauma neakomodirano sećanje koje se najafektivnije i najubedljivije javlja u slikama, koje tako ostaju bez pripadajućeg (stabilnog) sećanja, ukinutog nerešivom traumom. Naslov, dakle otkriva zamršene procese u kojima (filmskim) slikama prišivamo različita traumatična značenja; smeštamo ih u mnogobrojne pretince sećanja; povezujemo ih u lanac prenosa trauma i preobražaja u tekstualno, žanrovsko i vizuelno sećanje (npr. ‘Dnevnik Dijane Budisavljević’, Dana Budisavljević, 2019). Podnaslov ‘trauma, film, transmisija’ bliže određuje tematske okosnice traume koja se prenosi kroz različite filmove tokom nekih indikovanih osamdesetak godina, od prvih snimaka masovnih streljanja i ubistava Jevreja (1941) do najnovijih TV serija (2020).”

Učestvuju:

dr Nevena Daković, autorka, redovna profesorka, Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
dr Dragana Stojanović, vanredna profesorka, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum
dr Aleksandra Kolaković, naučna saradnica, Institut za političke studije
Ivan Velisavljević, doktorand, Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
dr Predrag Krstić, naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu