U poslednjih nekoliko godina uočavamo da je dvadeset i prvi vek obeležen neprekidnim mnoštvom kriza koje pogađaju različite dimenzije našeg društvenog života. Među njima su rast prekarnosti, socijalna stagnacija, propast država blagostanja i opadanje poverenja u evropske institucije. U isto vreme socio-tehnološke transformacije iz korena reorganizuju radne procese, reprodukciju života i političke scene. Globalna pandemija virusa COVID-19 je stvorila nove socijalne preokrete, a rat u Ukrajni je naveo milione da traže utočište i bezbednost. U isto vreme sukobi iz prošlosti i dalje opstaju. Nasilje na bliskom istoku i dalje navodi razne grupacije da traže bolji život u zapadnoj Evropi. „Migrantska kriza“ se izgleda pretvorila u trajno stanje.

Skorašnji razvoj događaja je uticao na uspon novih i starih političkih aktera koji grade svoje programe na idejama etničke, rasne i nacionalne čistote, koriste javnu sferu prožetu društvenim medijima i teže mobilizaciji emocija nesigurnosti i deprivacije. „Kultura odbacivanja“ nudi orijentaciju usred ovih preokreta tako što odbacuje imigraciju, političke elite, institucije građanskog društva, medije, promene rodnih odnosa i Evropsku integraciju. Konsekventan uspon nacionalizma i desnog populizma ukazuje na dublje procese polarizacije, radikalizacije i transformacije svakodnevnog života. Suprotstavljanje autoritarnom zanosu podrazumeva hvatanje u koštac sa ovim društveno-kulturnim uslovima.

Na projektu „Kulture odbacivanja u Evropi: Uslovi prihvatanja u društveno-prostornim i digitalnim okruženjima“ finansiranog od strane Folcvagen fondacije istraživali smo prakse, diskurse i kulturne formacije koje pružaju orijentaciju u promenljivom svetu života koristeći pojam „Kulture odbacivanja“. Pozivamo goste da nam se pridruže od 27. do 28. juna 2022. u razmatranju društvenih, političkih i kulturnih uslova u kojima se pomenute promene dešavaju.