Razvoj rečnih obala je postao dominantna tema urbane regeneracije na globalnom nivou. Reke predstavljaju veliki resurs za ulaganje, kako u kulturnom tako i u prirodnom smislu. Stambena naselja u blizini rečnih obala oduvek su bila privlačna za građane, pa samim tim interesantna i za investitore i za kupce. Zbog snažnog uticaja nekih od ovih aktivnosti tokom procesa urbanizacije, urbane reke su postale izuzetno antropizovani prostori, a neretko i ozbiljno ugroženi tim procesom antropizacije.

Četvoro govornika ovog seminara izneće dobre i loše primere tretiranja urbanih voda i njihovih obala, koji će u diskusiji nakon toga biti ukršteni i analizirani:

1. Vodna dobra u Srbiji su veoma ugrožena zagađenjem, privatizacijom i neodrživom eksploatacijom. Inicijativa Pravo na vodu posvećena je zaštiti i očuvanju životne sredine, posebno vodotokova, izvora, lekovitih voda, jezera i podzemnih voda. Pravo na vodu je pravo na život.

2. U Buenos Airesu se šetalište i obala reke ne razlikuju. Rečne i morske vode mešaju se ispod nekoliko drvenih staza, koje vode do rezervata Ecologica Costanera Sur. Danas je ovo mesto neočekivano bogato faunom i florom, s obzirom na njegovu krajnju lokaciju: ispred najintenzivnije zagađene, izgrađene i prometne oblasti urbane obale Buenos Airesa. Njegovo sadašnje stanje sumira antropocenske i neočekivane sporedne efekte urbane politike argentinske diktature 1970-ih.

3. Studije slučaja trećeg govornika će varirati od lakih taktičkih intervencija za poboljšanje animacije i vitalnosti na obali do završenih master planova velikih razmera. Predstavljene studije slučaja će se fokusirati na to kako su takvi projekti koristili svojim gradovima domaćinima i rekama u ekološkom, društvenom i ekonomskom smislu. Saznaćemo kako su se gradovi preorijentisali ka svojim rekama u postindustrijskim vremenima s obzirom na inkluzivnost mesta koja su projektovana i razvijena.

4. Integrisani sistem urbanog planiranja gradova budućnosti zasnovan je na inovativnoj paradigmi pod nazivom plavo-zelena rešenja. Njegova metodologija analizira i optimizuje benefite za interakcije relevantnih ekoloških i tehničkih sistema, fokusirajući se na vodu (plava komponenta) i vegetaciju (zelena). Takođe se bavi i potrebama za usvajanjem ovih principa u unapređenju „omogućavajućeg okruženja“: društveno-ekonomskog i političkog okvira. Ova metodologija će biti demonstrirana na konceptu i početnim rezultatima dva projekta EU Horizont 2020.

Žaklina Živković je istraživačica i izvršna direktorka organizacije za političku ekologiju Polekol i aktivistkinja inicijative Pravo na vodu, po obrazovanju politikološkinja sa 10 godina iskustva u oblastima politika kao što su zaštita životne sredine i prirode, klimatske promene i pravedna tranzicija.

Dr Elena Bougleux je doktor fizike, a diplomirala je pozorišnu režiju i kulturnu medijaciju i rodne studije. Elenino istraživanje se fokusira na antropologiju nauke, na teoriju složenosti u društvenim naukama i na epistemološke implikacije procesa izgradnje znanja u multikulturalnoj, komparativnoj i kvalitativnoj perspektivi. Uključena je u projekat Antropocen kurikulum od 2013. Njena polja primenjenih istraživanja su antropologija nauke, antropologija životne sredine, urbana antropologija, održivost i studije klimatskih promena. Predaje kulturnu antropologiju na Univerzitetu u Bergamu.

Dr Nil Galvej, ima doktorat iz planiranja životne sredine. Direktor je postdiplomskih studija planiranja u školi za prirodnu i izgrađenu okolinu, što uključuje koordinaciju master programa Planiranje i razvoj i Planiranje i projektovanje grada. Radio je kao ovlašćeni urbanista za gradsko veće Belfasta i za službu za planiranje Ministarstva ekonomije. Njegova istraživačka interesovanja uključuju: planiranje inkluzivnih mesta; kritičke studije nasleđa i politiku i praksu planiranja.

Prof. Dr Čedo Maksimović je građevinski inženjer specijalizovan za hidrotehniku i profesor emeritus na Imperijal koledžu u Londonu. Njegove osnovne teme istraživanja su mehanika fluida i hidraulika urbanih vodoinfrastrukturnih sistema i tokova. Kao jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti urbanih voda, dao je ključni doprinos da urbane vode postanu nova naučna disciplina, prvo u Velikoj Britaniji i Evropi, a zatim i u ostatku sveta. U poslednjoj deceniji je proširio svoje polje stručnosti na interakciju urbanih voda i „zelene“ infrastrukture kao ključnih elemenata „plavo-zelenih sistema“.